Преминуо је Здравко Крстановић

Здравко Крстановић

(30. јул 1950 – септембар 2024)

Рођен је у Сиверићу у Далмацији 30. јула 1950. године, преминуо је у Београду, септембра 2024. године. Био је песник, прозаиста, критичар, драмски писац и сценарист, члан Српског књижевног друштва. Гимназију је похађао у Книну и Сплиту, југославенске језике и књижевности и компаративну књижевност дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу. До октобра 1991. живео је у Сплиту, а отада је живео у Београду.

Књиге песама:

  • Кнежевина риба (1974),
  • Кућа (1978),
  • Слогови од воде, на српском и македонском (1981),
  • Динамит (1982),
  • Обрнути мајстор (1984),
  • Друге планине (1989),
  • Пјесме на друму (1994),
  • Изабране пјесме (1995),
  • Исус Христ у пољу (1996),
  • Рукопис из росе (1997),
  • Ускоро, свиће (1998),
  • Соба без огледала (2000);
  • Изабране пјесме (2008);
  • Наказе (2009)

Збирка лирских записа

  • Књига од сна и јаве (1998)
  • Шопенова вода (2003)

Остала дела

  • књига Приче из хада, преведена на више језика, од 1992. до 2000. доживела је дванаест издања.
  • Mонодрамa Човик на свиту, кап на листу, у две верзије (1979. и 1980),
  • ТВ драмa Старац (1983)
  • сценариo за кратки играни филм Рајски врт (1980).

Приредио

  • Либар Миљенка Смоје (1981),
  • Еротске народне пјесме (1984),
  • антологију српске народне поезије Златна пјена од мора (1990),
  • Дубровачке елегије Луја Војновића (1997),
  • Гозбу Павла Соларића (1999),
  • Чудесни кладенац / антологију српског песништва од Барање до Боке Которске (2002).

Награде и признања

  • Добитник је више књижевних награда, а добио је и награду „Филип Вишњић“ за посебан допринос култури српског народа 2002.

 

Dejan Simonovic