Песник и преводилац, Душко Новаковић рођен је 25. октобра 1948. године у Подгорици. Једно време је живео у Македонији. Завршио је гимназију у Струмици, а потом је похађао је студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Уређивао је поезију у више листова и часописа: Књижевна реч, Књижевност, Књижевне новине, ревија Овдје, а бавио се и превођењем савремене македонске књижевности, претежно поезије. Један је од иницијатора и оснивача Српског књижевног друштва и члан је Српског ПЕН центра. Живи у Београду.

Објављена дела

Новаковић је као песник дебитовао 1976. године збирком песама Зналац огледала. Аутор је 13 збирки поезије:

• Зналац огледала (1976),
• Подеротине на врећи (1979),
• Сан и животиње (двојезично на српскохрватском и македонском, 1980),
• Надзорник кварта (1982),
• Дијалог о немару (1986),
• Ходником (1991),
• Зналац огледала и придружене песме (1995),
• Стационарије, песме рата и месечарења (1998)
• Изабрао сам Месец,
• Достављено музама,
• Биоскоп Лемијер/Cinema Lumiere (двојезично),
• Тупан и његов педагог,
• Клупе ненаграђених (2008)
• Када ћемо светла погасити (2011)
• Забава за утучене – изабране песме од 2002. до 2012. године (Задужбина Десанка Максимовић, Београд, 2012)
• Сећање на прве људе – изабране песме од 2002. године (Градац, Рашка, 2012)

Награде и признања

• Милан Ракић,
• Млада Струга,
• Бранко Миљковић,
• Змајева,
• Дисова,
• Даница Марковић,
• Васко Попа,
• Ристо Ратковић,
• награду Исток-Запад,
• За књигу Клупе ненаграђених добио је две награде: награду Града Београда за књижевност за 2008. и награду Ђура Јакшић,
• Награда Десанка Максимовић за целокупно песничко дело и допринос српској поезији,
• Повеља Барског Љетописа.

Његово досадашње песничко дело сврстава га у истакнутог репрезента савремене српске поезије. О стваралаштву овог аутора сачињен је зборник радова: Поезија Душка Новаковића и публикација Душко Новаковић – Дисово пролеће.