Љубомир Симовић (2. децембар 1935. године, Ужице). Песник, драмски писац, есјиста, приповедач, путописац.
Редовни члан Српске академије наука и уметности.
У родном граду завршио основну и средњу шлолу, а дипломирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.
Био је уредник и одговорни уредник студентског књижевног часописа Видици. Радни век је провео као уредник у културној редакцији Радио Београда.

КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ:
Словенске елегије, 1958;
Весели гробови, 1961;
Последња земља, 1964;
Шлемови, 1967;
Уочи трећих петлова, 1972;
Субота, 1976;
Видик на две воде, 1980;
Ум за морем, 1982;
Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској, 1983;
Источнице, са цртежима Марија Маскарелија, додатак Књижевним новинама, Београд, 1983;
Горњи град, 1990;
Игла и конац, 1992;
Љуска од јајета, 1998;
Тачка, 2001, (прерађено и допуњено издање, 2004);
Гoст из oблaка, изaбрaнe и нoвe пeсмe, 2008;
Планета Дунав, 2009.

КЊИГЕ ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА:
Изабране песме (1953–1979), 1980;
Хлеб и со, 1985, (дивот издање 1987);
Храст на Повлену, 1989;
Источнице и друге песме, 1994;
Учење у мраку, 1995;
Трокњижје (Видик на две воде, Источнице и Игла и конац), 1998;
Сабране песме I и II, 1999;
Истина о ексерима, 2001;
Најлепше песме Љубомира Симовића, 2002;
Среда у суботу, 2002;
Песме, Књига прва, 2005;
Песме, Књига друга, 2005.

ДРАМЕ:
Хасанагиница, 1976;
Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану), 1984;
Путујуће позориште Шопаловић, 1985;
Бој на косову, 1989;
Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић), 2002;
Бој на Косову, друга верзија, 2003;

КЊИГЕ ПРОЗЕ:
Ужице са вранама, хроника која је повремено роман или роман који је повремено хроника, 1996;
Сневник, дневник снова, 1998;
Кина: читање спаљених књига, путопис, 2007;
Дo Oбa и Хуaнгпуa, путопис 2016.

КЊИГЕ ЕСЕЈА:
Дупло дно, 1983;
Дупло дно, есеји о песницима, 1991;
Дупло дно, есеји о српским песницима, о комедијама Стерије и Нушића, и о Животу и прикљученијима Доситејевим, 2001;
Читање слика, есеји о сликарима и вајарима, 2006.

КЊИГЕ РАЗГОВОРА, ДНЕВНИКА, БЕСЕДА, ПИСАМА, ЧЛАНАКА И ЕСЕЈА:
Ковцачница на Чаковини, разговори, писма, есеји, 1981–1989, 1990;
Ковачница на Чаковини, разговори, писма, есеји, 1981–1990, 2004;
Галоп на пужевима, Срби у југословенском рату, 1994;
Галоп на пужевима, друго, допуњено издање, Први део (14. април 1987. – 15. мај 1994), Други део (13. мај 1994 – 20. август 1997), 1999;
Гуске у магли, дневник, (24. март – 15. јун 1999), 2005;
Обећана земља, (9. октобар 1999 – 22. јун 2006), 2007;
Љубомир Симовић, аутобиографија, 2010;
„Tитaник“ у aквaриjуму : 6. мaj 2007 – 6. мaj 2013, 2013;
Жaбe у рeду прeд пoткивaчницoм : (24. нoвeмбaр 2013 – 14. jул 2016), 2016;

ИЗАБРАНА ДЕЛА У ПЕТ КЊИГА:
Хлеб и со, изабране песме; Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић); Бој на Косову; Дупло дно, есеји о песницима; Ковачница на Чаковини, (разговори, писма, есеји, 1981 — 1990), 1991.

САБРАНА ДЕЛА У ДВАНАЕСТ КЊИГА: 2008. године

ПРЕВЕДЕНЕ КЊИГЕ:
Four Yugoslav Poets (Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић), N.H. 1970; Spev o zazračnikovi, Братислава, 1981; Повленскиот даб, Скопје, 1988; Le theatre ambulant Chopalovitch, Lausanne, 1995; Miracle au “Chargan”, Lausanne, 2001; Termaji pe Strollad Chopalovitch, Brest, 2001.

Симовићеве песме и драме су превођене и штампане на многим језицима, било у посебним књигама, било у књижевним и позоришним антологијама, зборницима и часописима. Највише успеха у иностранству доживела је драма Путујуће позориште Шопаловић, која је преведена на француски, енглески, пољски, чешки, словачки, руски, румунски, бретонски, корејски, словеначки, македонски, шпански, бугарски и украјински језик, и која је постављена на сцене преко педесет позоришта у Француској, на сцене у Белгији, Швајцарској, Чешкој, Словачкој, Пољској, Канади, Словенији, Македонији, Јужној Кореји, као и у једном француском позоришту у Мароку, у Казабланки. Од јануара 2003. на француским сценама се игра и Чудо у Шаргану. О извођењима Симовићевих драма у земљи и у свету приређена је, у Музеју позоришне уметности Србије у Београду, у пролеће 2005. изложба под насловом Путујуће позоришзе Љубомира Симовића.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА: Симовић је добитник више књижевних и позоришних награда, међу којима су награда Ђорђе Јовановић, Змајева награда, Октобарска и Седмојулска награда, БИГЗ-ова, Златан крст кнеза Лазара, Бранко Миљковић, Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Награда Града театра Будве „Стефан Митров Љубиша“, Милан Ракић, Исидоријана, Жичка хрисовуља, Беловодска розета, Велика базјашка повеља (коју додељује Савез Срба у Румунији), Рамонда сербика, Рачанска повеља, Одзиви Филипу Вишњићу, Васко Попа, Дучићева награда, Библиос, Мића Поповић, Плакета Дисовог пролећа, Раде Драинац, Печат Народног позоришта Београд, Статуета Јоакима Вујића Крагујевачког позоришта и друге. Стеријина награда му је додељена четири пута: три пута за најбољи драмски текст (Хасанагиница, Путујуће позориште Шопаловић, Чудо у Шаргану), а четврти пут за допринос развоју позоришне уметности.