Драган Стојановић

Драган Стојановић

Драган Стојановић, рођен 13. априла 1945. у Београду. Дипломирао на Правном факултету у Београду 1968. и на Филолошком факултету у Београду, Одсек за општу књижевност и теорију књижевности, 1972, где је магистрирао 1975. и докторирао 1983. године. Од 1992. редовни професор на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета. Од јуна 2014. професор емеритус Универзитета у Београду.

Збирке песама

  • Олујно вече, СКЦ, Београд 1972.
  • СЛ. Четири песме о Сл., Матица српска, Нови Сад 1992. (библиофилско издање у 100 примерака са цртежима Вишње Петровић); друго издање Хинаки, Београд 2001.
  • Године, Друштво Источник, Београд 2006.
  • Није то све, Досије, Београд, 2007.
  • Сито, Досије, Београд, 2015.

Есејистичко-пародијска проза

  • Светска књижевност. Научно проверене приповести у којима се износи истина о разним питањима а нарочито о љубави, разврстане у четири књиге , Рад, Београд 1988.

Романи

  • Двојеж, Време књиге, Београд 1995; друго издање: Београд, Службени гласник 2013.
  • Злочин и казна, Стубови културе, Београд 1996.
  • Бензин, Стубови културе, Београд 2000.
  • Океан, Народна књига, Бероград 2005; друго издање (сада под насловом Двојеж; поговор Катарине Рорингер Вешовић ), Београд, Службени гласник 2013.
  • Уредник од искуства, Досије, Београд 2009.
  • Тамна пучина, ДКСГ, Београд, 2020, друго издање 2021.
  • Трипл Даблин, Досије студио, Београд, 2022.

Приповетке

  • Месеци, Досије 2007,
  • Ћерка шпанског борца, ДКСГ 2018, друго издање 2019, треће издање 2022.

Књиге огледа и студија, научне монографије

  • О идили и срећи. Хелиотропно лутање кроз сликарство Клода Лорена, Издавчка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад 1991; друго издање: Београд, Федон, 2013.
  • Читање Достојевског и Томаса Мана, Нолит, Београд 1982.
  • Рајски ум Достојевског, СИЦ, Београд 1994; друго, допуњено издање Чигоја- Филолошки факултет , Београд 2003, треће проширено издање, Досије – Филолошки факултет, 2009.
  • Dostojewski und Thomas Mann lesen. Von der Fragwürdigkeit und Notwendigkeit des Deutens, Verlag Peter Lang, Bern-Frankfurt a/M-New York 1987.
  • Парадоксални класик Томас Ман, Завод за уџбенике и наставна средстава, Београд 1997.
  • Лепа бића Иве Андрића, Цид-Платонеум, Подгорица-Нови Сад 2003, друго издање Филолошки факултет, Београд 2012.
  • Поверење у Богородицу (Лаза Костић, Иван В. Лалић, Владан Десница, Милош Црњански, Скендер Куленовић, Иво Андрић, Бошко Петровић), Досије, Београд 2007.
  • Енергија сакралног у уметности, Службени гласник, Београд, 2010, друго допуњено издање 2012.
  • Иронија и значење, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1984; друго допуњено издање 2003.
  • Ironie und Bedeutung, Verlag Peter Lang, Bern-Frankfurt a/M-New York-Paris 1991.
  • Феноменологија и вишезначност књижевног дела. Ингарденова теорија опализације, “Вук Караџић”, Београд 1977, друго издање Службени гласник, Београд, 2011.
  • Наталија Цветковић – усамљени акт, Genero, 8-9, 2006.
  • Швејк хоће да победи, Футура публикације, Нови Сад, 2014.
  • Писмо о поезији. О пет песама Борислава Радовића, Београд, Танеси 2016.
  • Уметнути приповедач. Лопов Леонида Леонова, Бањалука, Центар за српске студије, 2018.
  • Свечани час приповести, Досије, Београд, 2018.
  • Срећан случај, Повеља, Краљево, 2022.

Приређене антологије

  • Рани Хајдегер. Рецепција и критика ‘Бивства и времена’ (са Данилом Бастом, превод и предговор), “Вук Караџић”, Београд, 1979.
  • Антологија немачког есеја, Службени гласник, Београд, 2009.

Преводи

  • Томас Ман, Доктор Фаустус, Матица српска, Нови Сад, 1980, друго издање Нолит, Београд, 1989, треће издање, Плато, Београд, 2009.
  • Фридрих Шлегел, Иронија љубави, Zepter , Београд, 1999.
  • Јирген Хабермас – Јозеф Рацингер, Дијалектика секуларизације, Досије, Београд, 2006.

Зборник

  • Хелиотропна мисао. Рецепција стваралаштва Драгана Стојановића, Приредили Зорица Бечановић-Николоћ, Биљана Дојчиновић-Нешић и Јован Попов, Досије, Београд, 2011. (аутори : Данило Н. Баста, Катарина Рорингер Вешовић, Јелена Пилиповић, Мило Ломпар, Ромило Кнежевић, Весна Елез, Срђан Вучинић, Саша Шмуља, Владимир Гвозден, Јован Попов, Миодраг Лома, Саша Радојчић, Иван Негришорац, Михајло Пантић, Драгица С. Ивановић, Зорица Бечановић-Николић, Јелена Живић, Игор Перишић, Биљана Дојчиновић-Нешић и Ненад Даковић)

Награде

  • Прва награда Националне комисије за UNESCO 1968, за текст “Моћ и немоћ науке” (објављен у часопису Гледишта, јун-јул 1968).
  • Прва награда за збирку песама Олујно вече Студентског културног центра у Београду, 1971.
  • Награда за есеј листа “Наша борба” за 1994. годину за књигу Рајски ум Достојевског.
  • Награда „Ђорђе Јовановић” за 2003. годину за књигу Лепа бића Иве Андрића.
  • Награда „Веселин Лучић“ за збирку приповедака Месеци, најбоље уметничко дело настало на Универзитету у Београду.
  • Награда „Никола Милошевић“ за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, објављену у 2010. години за књигу Енергија сакралног у уметности.
  • Андрићева награда за збирку прича Ћерка шпанског борца.
  • Награда Бескрајни плави круг за роман Тамна пучина 2020. године.
  • Наградa Бранко Ћопић за роман Тамна пучина 2020. године.
  • Награда Исидора Секулић за роман Трипл Даблин за 2022. године.