МИЛОШ КОМАДИНА (1955 – 2004)
Рођен 10. августа 1955. године, преминуо 28. фебруара 2004. године у Београду. Студирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Почео је уједно и као приповедач и преводилац, посебно дела Карлоса Кастанеде. Милош је започео песничку каријеру веома рано, објављујући песме још као гимназијалац. Прва од десет збирки песама Обично јутро објављена је 1978. године. Радио је и као уредник за поезију у часописима: Студент, Видици и Књижевне новине. Такође, Милош је био и један од оснивача Српског књижевног друштва.
Књиге поезије
- Обично јутро, 1978. (Нолит)
- Речник меланхолије, 1980. (Нолит)
- Фигуре у игри, 1983. (Нолит)
- Етика траве, 1984. (Просвета)
- Јужни крст, 1987. (Нолит)
- Нешто с анђелима, 1991. (Нолит)
- Дан, 1994. (БИГЗ)
- Чудо, 1998. (Народна књига)
- Свеједно, збирка песама, 1998. (Рад)
- Оно, 2003. (Независна издања, Машић)
- Збирку песама Свилом шивена јута су на основу песникове заоставштине приредили Гордана Ћирјанић и Милутин Петровић 2005. године.
Књига прозних текстова и песама
- Воде и ветрови 1994. године (Заједница књижевника Панчева)
Књига прича
- Инситут за рак 2003. године (Стубови културе) за коју је добио награду Милош Црњански.
Награде
- Васко Попа за збирку песама Свеједно,
- Милан Ракић
- Mилош Црњански за књигу Инситут за рак
- Печат вароши сремскокарловачке.