Иван Антић (Јагодина, 1981) дипломирао је на Катедри за српску књижевност и језик са општом књижевношћу у Београду; студирао и филозофију. Објавио је књиге кратких прича Тонус (Прва књига Матице српске, 2009) и Мембране, мембране (Културни центар Нови Сад, 2016). Мембране су преведене на словеначки језик и објављене 2019. године у Цанкарјевој заложби. Појединачне приче преведене су му на енглески, немачки, пољски, румунски, македонски, словеначки и албански језик и уврштене у антологијама и зборницима у земљи и иностранству. Уредио је неколико књига у издању СКЦ Данило Киш, a уређивао је и часопис Знак. Преводи са словеначког језика. Од 2012. живи у Љубљани.

 

Објављена дела

• Тонус, Матицa српскa, Нови Сад, 2009.
• Membrane, membrane, Kulturni centar Novog Sada, 2016; Cankarjeva založba, 2019.

 

Антологије, зборници, избори

• ZU ANDEREN UFERN. Transdanubisierungen (Beč, 2018).
• Strah i trepet (Novi Sad, 2017),
• Najkraće priče srpskih pisaca (Beograd, 2017)
• Čarobna šuma (Novi Sad, 2016)
• IDIOT/DE (Ljubljana, 2015)
• Vilenica (Ljubljana, 2014)
• Iz jezika v jezik – antologija manjšinske in preseljenske književnosti (Љубљана, 2014)
• Пуцања (Београд, 2012)
• Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi i ri nga Serbia (Приштина, 2011)
• Плејлиста с почетка века (Београд, 201.)
• Изван коридора – најбоља кратка прича 2011 (Подгорица, 2011)

 

Ауторски избори

• Са Славољубом Марковићем приредио избор прича ауторки и аутора рођених након 1975. године – Плејлиста с почетка века (Прича, бр. 14, Београд).
• IDIOT BALKAN 2013 – izbor iz srpske kratke priče (Ljubljana, 2013).

 

Преводи

• Јасмин Б. Фрелих, Идеоилузије, Арете, Београд, 2019.
• Андреј Блатник, Капираш?, Геопоетика, Београд, 2017.
• Муанис Синановић, Izohipse/Изохипсе, Српски културни центар Данило Киш, Љубљана, 2016.
• Тибор Хрс Пандур, Унутрашњи послови, Књижурак, Београд, 2016.
• Алеш Штегер, На крају написано, Архипелаг, Београд, 2015.
• Криштоф Довјак, Херакле, лудило, Сегуро, Љубљана, 2015.