БОКАТИН ДИЈАК – часопис за језик, књижевност и духовност, број 10, 2017, година излажења 6. – Лопаре: Центар за културу и информисање, Прибој Мајевички: Удружење за очување баштине “Дијак”. – 222 стр., главни и одговорни уредник Слободан Јовић; ликовни прилози у броју Михаило Ракита; излази два пута годишње, сајт: www.dijak.org
Сајамски број часописа доноси нове прозне текстове Срђана Воларевића, Александра Б. Лаковића, Дејана Вукићевића, Горана Гребовића и Огњена Тодоровића и нове стихове песника Данила Јокановића Боривоја Везмара и Александре Мариловић, док је драмом Повратак водоземца (115-126) заступљен Никола Теофиловић. За шире јужнословенско читатељство свакако ће од значаја бити објављивање трећег наставка дуге песме/поеме Јесењи дневник (43-71) песника Луиса Мекниса, у преводу са енглеског Зорана М. Бундала, уз белешке и додатна објашњења. Певања од 1-6 објављена су у броју 8, 2016, од 7-16 у броју 9, 2016, да би у овом броју добили завршницу 17-24. Верујемо да је овај песник (1907, Белфаст) релативно “откриће” за шири круг читалаца, изузимајући англисте. Преводилац Зоран М. Бундало нам каже следеће: “Одговор се налази у Мекнисовој напомени са почетка ове дуге песме која представља својеврстана колаж дескриптивних пасажа, аутобиографских рефлексија, политичке реторике, социјалне сатире, историјских реминисценција, филозофема и дневничких записа, сачињен од двадесет четири певања исписана готово у даху, у неправилној метрици стиха и са променљивом и необавезном схемом рима, у освит Другог светског рата кад се свет, по ко зна који пут, разламао од неизвесности, ратних поклича и омаловажавања древних дисциплина…” Књижевну критику за овај број понудили су Душан Стојковић, Марија Кнежевић (помало неуобичајено “писмо драгом Филипу” Приповедач је песник који казује, поводом романа Енеса Халиловића “Ако дуго гледаш у понор”, ИП “Албатрос плус”, Београд, 2016), Јана Алексић, Ива Тешић, Анђелко Анушић. У рубрици Баштина Горан Комар, Немања Миловановић и Војин Спасојевић потписују студију: Ћирилични натписи у селу Пипери на Мајевици (општина Лопаре), док у одељку Духовност читамо текст “Мишел де Серто и мистичка фабула из пера Лазара Нешића (1985, Лесковац, основне и мастер студије завршио на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Објављено више његових превода са старогрчког, енглеског, руског и француског језика. Оснивач Центра за музику, религију и културу “Осмогласник”, Београд. И за крај овог делимичног приказа новог броја часописа једна лепа песма:
Данило Јокановић
ПУТ
Млад и витак као Бог
и све мање пута свестан
ко да идем босоног…
Од гледања у небеса
постао ми поглед плав.
Без сигурног другог знака
којим слутим да је сав
живот саздан из корака
не знам да ли укруг ходим
нити да ли идем сам
ил ме можда неко води,
а да ја то и не знам.