Ђорђе Трифуновић

Ђорђе Трифуновић

Рођен 13. априла 1934. у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и Филозофски факултет. Као гимназијалац и бруцош објављивао поетску прозу и чланке у листовима (Средњошколац, Лист младих, Студент, Видици). Преводио са руског, старог руског, српскословенског и новог грчког. Објавио више књига и већи број посебних чланака у страним и домаћим часописима, зборницима и листовима. Попис објављених радова од 2002. штампан је у књизи Словенско средњевековно наслеђе. Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд 2001. На Филолошком факултету у Београду прошао кроз сва звања од асистента до редовног професора. Докторирао на истом факултету 1966. године са дисертацијом Српски средњевековни списи о кнезу Лазару и косовском боју. Путовао у иностранство ради проучавања средњевековних српских рукописа. Годину дана провео 1967/68. на Теолошком факултету у Атини, где се усавршавао у области византијске химнографије.

Објављена дела

Објавио више књига и већи број посебних чланака у страним и домаћим часописима, зборницима и листовима. Попис објављених радова од 2002. штампан је у књизи Словенско средњевековно наслеђе. Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд 2001.

  • Из тмине појање (1962)
  • Доментијан и Димитрије Кантакузин (1963)
  • Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју (1968)
  • Портрет у српској средњовековној књижевности (1970)
  • Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (1974, 2. издање 1990)
  • Књижевни радови деспота Стефана Лазаревића (1979)
  • Писац и преводилац инок Исаија (1980)
  • Стара српска књижевност. Основе (1995)
  • Огледи и преводи. XIV-XVII век (1995)
  • Ка почецима српске писмености (2001)
  • Са светогорских извора (2004)

Приредио више књига старих српских књижевних извора, међу њима и Србљак. Службе, канони, акатисти, 1-3 (1970).

Преводи

  • Нафора, Ангелос Сикелианос (превод са новог грчког, Багдала, Крушевац, 1969)
  • Преводио са руског, старог руског, српскословенског и новог грчког.

Награде и признања:

  • Исидора Секулић (1994)
  • Рачанска повеља (2007)