Душко Новаковић
Песник и преводилац, Душко Новаковић рођен је 25. октобра 1948. године у Подгорици. Једно време је живео у Македонији. Завршио је гимназију у Струмици, а потом је похађао је студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Уређивао је поезију у више листова и часописа: Књижевна реч, Књижевност, Књижевне новине, ревија Овдје, а бавио се и превођењем савремене македонске књижевности, претежно поезије. Један је од иницијатора и оснивача Српског књижевног друштва и члан је Српског ПЕН центра. Живи у Београду.
Објављена дела
Новаковић је као песник дебитовао 1976. године збирком песама Зналац огледала. Аутор је 13 збирки поезије:
- Зналац огледала (1976),
- Подеротине на врећи (1979),
- Сан и животиње (двојезично на српскохрватском и македонском, 1980),
- Надзорник кварта (1982),
- Дијалог о немару (1986),
- Ходником (1991),
- Зналац огледала и придружене песме (1995),
- Стационарије, песме рата и месечарења (1998)
- Изабрао сам Месец,
- Достављено музама,
- Биоскоп Лемијер/Cinema Lumiere (двојезично),
- Тупан и његов педагог,
- Клупе ненаграђених (2008)
- Када ћемо светла погасити (2011)
- Забава за утучене – изабране песме од 2002. до 2012. године (Задужбина Десанка Максимовић, Београд, 2012)
- Сећање на прве људе – изабране песме од 2002. године (Градац, Рашка, 2012)
Награде и признања
- Милан Ракић,
- Млада Струга,
- Бранко Миљковић,
- Змајева,
- Дисова,
- Даница Марковић,
- Васко Попа,
- Ристо Ратковић,
- награду Исток-Запад,
- За књигу Клупе ненаграђених добио је две награде: награду Града Београда за књижевност за 2008. и награду Ђура Јакшић,
- Награда Десанка Максимовић за целокупно песничко дело и допринос српској поезији,
- Повеља Барског Љетописа.
Његово досадашње песничко дело сврстава га у истакнутог репрезента савремене српске поезије. О стваралаштву овог аутора сачињен је зборник радова: Поезија Душка Новаковића и публикација Душко Новаковић – Дисово пролеће.