Боривој Герзић (1959, Београд) објавио је шест књига приповетки. Од последње три, у издању Рендета, две су ушле у најужи избор за награде „Исидора Секулић“, „Биљана Јовановић“ и Андрићеву награду (Један живот какав јесте, 2012, и Последње ствари, 2014), а Прича. Љубав (2016) нашла се међу 10 најбољих књига у 2016. г. по избору књижевних критичара Културног додатка Политике. Са енглеског је превео дела двадесетак аутора, између осталих Месечину и друге драме Харолда Пинтера (награда за превод „Лаза Костић“, 2006), Тамни лавиринт Лоренса Дарела, Џојсове, Бекетове и Макјуанове приповетке. Аутор је и Речника енглеских фраза и идиома, Речника англо-америчког сленга и Речника српског жаргона. Приређивач је (са Аријаном Божовић) антологије Куле, градови – Мајстори кратке прозе: од Гогоља до Фостера Воласа (2013). Године 2016. објавио је студију о феномену умирања Кореографија мориенди, а 2019. биографију Бекет: човек и дело. Комад Срне без пушке ушао му је у најужи избор за Стеријину награду 2019/2020. године.

https://independent.academia.edu/borivojgerzic

 – Knjiga pripovetki Jedan život kakav jeste (Rende) – najuži izbor za nagradu „Biljana Jovanović“ (2013) i širi izbor za nagradu „Meša Selimović“ (2013)

– Knjiga pripovetki Poslednje stvari (Rende) – najuži izbor za „Andrićevu nagradu“ (2015) i nagradu „Biljana Jovanović“ (2015), i uži izbor za nagradu „Isidora Sekulić“ (2015)

– Knjiga Priča. Ljubav (Rende) – na listi 10 najboljih knjiga u 2016.

godini po izboru književnih kritičara Kulturnog dodatka Politike

– Drama Srne bez puške – najuži izbor za Sterijinu nagradu 2019/2020.