Марија Шимоковић (Суботица, 21. април 1947), песник, прозаиста, есејиста и преводилац. Бавила се још писањем за позориште, филмских сценарија и новинарством. До матуре школовала се у родној Суботици, а студије филозофије, смер естетика и етика, завршила на Београдском универзитету. У књижевности јавила се збирком песама Сам човек (1972), да би до данас објавила још дванаест књига поезије: Ишчекујући Јону (1976), Не бој се, ту сам (1980), Мајстор жудње (1983), Небески бицикл (1987), С/лагање времена (1992), Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Међуречје (1998), Киновар (2007), Кутија од песка, изабране песме (2011), Чувари привида (2012), Дневник раздаљине (2014), Позајмљена светлост (2018) и три романа: Сценографија за ветар (2002. и 2003), Велосипед господина Вермеша (2010) и Читач трагова (2020). Више десетина чланака, есеја и превода са мађарског објавила је у југословснекој и српској периодици.

На мађарски преведени су јој збирка изабраних песама (Mariatheresiopolis, 1996), двокњижје са Иштваном Б. Фокијем (Foky, István B.) и роман Сценографија за ветар (Díszlet a szélnek, 2008).

Овенчана је са више признања: Прва награда на Југословенском фестивалу поезије младих у Врбасу (1974), Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине (Небески бицикл, 1987), два пута Награда „др Ференц Бодрогвари“ за стваралаштво (Небески бицикл, 1988. и С/лагање времена, 1992), Награда „Бранко Миљковић“ за најбољу књигу песама (Киновар, 2007), Награда Градске библиотеке у Суботици за најбоље завичајно књижевно остварење (Велосипед господина Вермеша, 2009) ,Змајева награда Матице српске (Чувари привида, 2012) и награда Стеван Пешић (Дневник раздаљине), 2015.

О поезији и прози Марије Шимоковић писали су наши најпознатији књижевни критичари: Васа Павковић („Политика“), Бојана Пантовић („Политика“), Љиљана Шоп („Српска реч“), Божидар Милидраговић („Вечерње новости“), Теофил Панчић („Време“), Богдан А. Поповић (НИН), Ђорђе Кубурић („Суботичке новине“), Предраг Протић („Књижевне новине“), Зорица Јевремовић („Практична жена“), Драшко Ређеп („Кораци“), Ксенија Катанић („Дневник“),Саша Радојчић („Градина“), Ненад Грујичић („Стражилово“), Ласло Лантош („Тiszаtáј“, Сегедин), Чедо Кисић („Одјек“, Сарајево), Давид Кецман („Покрет“), Владимир Павић („Ревија“, Осијек), Бајрам Ибрахим („ТАN“, Приштина)…

Живи и ради у Београду.