![](http://www.skd.rs/wp-content/uploads/2017/02/miroljub_todorovic.gif)
Мирољуб Тодоровић
Мирољуб Тодоровић рођен је 5. марта 1940. године у Скопљу. Осмогодишњу школу учио је великоморавским местима, гимназију у Нишу, дипломирао је на Правном факултету у Београду, где живи и ради.
Књиге поезије
- Планета (1965)
- Сигнал (1970)
- Кyберно (1970)
- Путовање у Звездалију (1971)
- Свиња је одличан пливач (1971)
- Степениште (1971)
- Поклон-пакет (1972)
- Наравно млеко пламен пчела (1972)
- Тридесет сигналистичких песама (1973)
- Гејак гланца гуљарке (1974)
- Телезур за тракање (1977)
- Инсект на слепоочници (1978)
- Алгол (1980)
- Теxтум (1981)
- Чорба од мозга (1982)
- Гејак гланца гуљарке (друго проширено издање, 1983)
- Chinese erotism (1983)
- Нокаут (1984)
- Дан на девичњаку (1985)
- Заћутим језа језик језгро (1986)
- Поново узјахујем Росинанта (1987)
- Белоушка попије кишницу (1988)
- Soupe de cerveau dans l Europe de l Est (1988)
- Видов дан (1989)
- Радосно рже Рзав (1990)
- Трн му црвен и црн (1991)
- Амбасадорска кибла (1991)
- Сремски ћевап (1991)
- Дишем. Говорим (1992)
- Румен гуштер кишу претрчава (1994)
- Стриптиз (1994)
- Девичанска Византија (1994)
- Гласна гаталинка (1994)
- Испљувак олује (1995)
- У цара Тројана козје уши (1995)
- Планета (заједно са поемом Путовање у Звездалију друго проширено издање, 1995)
- Смрдибуба (1997)
- Звездана мистрија (1998)
- Електрична столица (1998)
- Рецепт за запаљење јетре (1999)
- Азурни сан (2000)
- Пуцањ у говно (2001)
- Гори говор (2002)
- Фонети и друге песме (2005)
- Паралелни светови (2006)
- Плави ветар (2006)
- Златно руно (2007)
- Љубавник непогоде (2009)
- Свиња је одличан пливач и друге песме (2009)
- Глад за неизговорљивим (2010)
- Киборг (2013)
- Пандорина кутија (2015)
- Ловац магновења (2015)
Књиге прозе
- Тек што сам отворила пошту (епистоларни роман, 2000),
- Дошетало ми у уво (шатро приче, 2005),
- Дневник 1982. (2006),
- Прозор (снови, 2006),
- Шатро приче (2007),
- Лај ми на ђон, Интернет издање, Београд, (2007),
- Шокинг-блу (шатро роман, 2007),
- Киснем у кокошињцу (шатро жваке, 2008),
- Болим ме блајбингер (шатро роман, 2009),
- Торба од врбовог прућа (кратке приче, 2010),
- Дневник 1989 (интернет издање, 2011),
- Дневник 1985 (2012),
- Дневник сигнализма 1979 – 1983 (2012),
- Apeiron (интернет издање, 2013).
Књиге есеја и полемика
- Signalism (на енглеском, 1973)
- Сигнализам (1979)
- Штеп за шуминдере (1984)
- Певци са Бајлон-сквера (1986)
- Дневник авангарде (1990)
- Ослобођени језик (1992)
- Игра и имагинација (1993)
- Хаос и Космос (1994)
- Ка извору ствари (1995)
- Планетарна култура (1995)
- Жеђ граматологије (1996)
- Signalism Yugoslav creative movement (на енглеском, 1998)
- Miscellaneae (2000)
- Поетика сигнализма (2003)
- Токови неоавангарде (2004)
- Језик и неизрециво (2011)
- Време неоавангарде (2012)
- Стварност и утопија (2013)
- Простори сигнализма (2014)
Књиге за децу
- Миш у обданишту (2001),
- Блесомер (2003).
Антологије
- Сигналистичка поезија (1971),
- Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија (1975),
- Yougoslavie et Catalans (1978),
- Mail Art – Mail Poetry (1980).
Bookworks
- Фортран (1972),
- Approaches (1973),
- Сигнал-Арт (1980),
- Златибор (1990),
- Шумски мед (1992).
- Cobol (1992).
Поезија, есеји и интермедијални радови Мирољуба Тодоровића објављивани су на више језика у антологијама, зборницима, каталозима, листовима и часописима, сајтовима и блоговима: у Италији, Мађарској, Аустрији, Немачкој, Француској, Шпанији, Португалији, Швајцарској, Чешкој, Пољској, Литванији, Шведској, Русији, Финској, Исланду, Великој Британији, Данској, Холандији, Белгији, Малти, САД, Канади, Мексику, Уругвају, Чилеу, Бразилу, Новој Каледонији, Јужној Кореји, Јапану и Аустралији.
Овај аутор имао је 14 самосталних, а излагао је на преко шест стотина колективних, међунардоних изложби цртежа, колажа, конкретне, визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности.
Награде и признања
- Павле Марковић Адамов 1995. године за поетски опус и животно дело,
- Оскар Давичо, за најбољу књигу објављену у 1998. години (Звездана мистрија),
- Тодор Манојловић 1999. године, за модерни уметнички сензибилитет,
- Вукова награда 2005. године, за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору,
- Награда Вукове задужбине 2007. за уметност, за збирку песама Плави ветар,
- Златно слово 2008. за књигу Шатро приче у издању Српске књижевне задруге ,
- Признање Крлежа за животно дело 2010. и
- Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије 2010.
- ”Златни беочуг” 2011 за трајни допринос култури Београда.