Рођен 24. августа 1967. године у Београду
Основну школу (Перо Поповић – Ага, садашњи Михаило Петровић – Алас) завршио 1981.
Тадашњу 2. Београдску, данас Филолошку гимназију, завршио 1985. године.
Након одслужења војног рока, уписује студије Српскохрватског језика и опште лингвистике 1987. године.
Студије завршава 1993. године и одмах уписује последипломске студије на истој катедри.
Исте године почиње рад на Речнику синонима и с првим делом материјала се обратио професору Ивану Клајну који му је дао снажну подршку за наставак рада на том пројекту.
Услед тешке економске ситуације, прекида привремено рад на оба пројекта и углавном ради као лектор и новинар у дневним, недељним и месечним часописима („Наша борба”, „Време”, „Глас јавности”, „Дневни телеграф”, „Yellowcab”, „Време забаве”, „Икс Забава”) и као новинар на радију Б92. У месечнику „Икс Забава”, поред лектуре и новинарских текстова, писао је колумну о жаргону, чијих је 18 наставака изашло у овим новинама за годину и по дана до гашења ових новина кад је почело бомбардовање Југославије марта 1999. године. Истовремено, од 1996. до 1999. радио као лектор у дневним новинама „Дневни телеграф” најпре као лектор, затим као филмски критичар и на крају, на кратко, као уредник културне рубрике. Дневни телеграф напушта крајем 1998. године са свих функција, да би се посветио раду на лингвистици и филму. Исте године ради као сарадник на речнику „SerboCroatian-English Colloquial Dictionary” Данка Шипке који је изашао 2000. године за амерички Dunwoody press.
За време бомбардовања снимио је филм „Слобо – Клинтоне” који је приказиван на више домаћих и међународних фестивала и ТВ станица. До краја 2000. године дао је све испите на постдипломским студијама у Београду. За време бомбардовања с неколицином пријатеља основао је први српски онлајн магазин „Кромпир” који је излазио све до краја 2004. године.
Током 2000. и 2001. ради на дигитализацији трију речника међу којима и Великог рјечника страних ријечи Братољуба Клаића и Српскохрватско-енглеског речника Мортона Бенсона.
Године 2003. запошљава се као лектор за српски језик на универзитету Адам Мицкјевич у Познању у Пољској где истовремено уписује докторандске студије на тему жаргона, под менторством професора Данка Шипке. Радећи у Пољској као лектор, написао је књигу „Српски за странце – Тестови, вежбе и игре” (2004) која је изашла у издању катедре за Јужнословенске језике у Познању, а затим доживела још пет издања у Србији. Овај приручник данас се користи на свим катедрама за српски и хрватски широм света.
Будући да су Ћосићева интересовања нагињала на разне стране, након повратка из Пољске (јуна 2005. године) посвећује се раду у уметничкој трупи „Илегални посластичари” која се бавила разним врстама субверзија изражаваних кроз уметничку форму. С приличним успехом, ова трупа је опстала до 2008. године учествујући на двадесетак уметничких фестивала, смотри и колективних изложби у целом свету. У оквиру те трупе, 2006. основана је и издавачка кућа „Корнет” за чијег је директора одмах именован Ћосић који и данас обавља ту функцију. Од тада до данас, ова издавачка кућа објавила је око 80 наслова из разних области, највише белетристикe, приручнике, речнике и уџбеницике, које је већином уредио Ћосић. Такође, преузимајући део рада трупе Илегални посластичари, Корнет се бави и разним облицима уметничког израза, међу којима и традиционалном радионицом Проширено поље у сарадњи са Домом културе Студентски град, чија је последња радионица са изложбом пети пут одржана јануара 2017. године.
Једно од првих изадња ове издавачке куће је и Ћосићев првенац, роман „Лепосава” који је доживео три издања од по 1.000 примерака за само годину дана и био у ужем кругу за „НИН-ову” награду. Овај роман преведен је на енглески, холандски и пољски језик.
Управо у издању издвачке куће „Корнет” излази прво издање Речника синонима 2008. године. под вођством Павла Ћосића и уз двадесетак сарадника.
Ћосић наставља да се бави лингвистичким радом и објављује текстове из популарне лингвистике за многобројне часописе и интернет-портале (Језик данас, Балкан магазин, Нова српска политичка мисао, Вечерње новости, Блиц, Политикин забавник итд). Од 2012. Ћосић се интензивно бави заблудама у српском језику. Из овог пројекта су настали многи радови објављени на порталима и у новинама. Њих, засад 23, изашло је на разним странама и у различитим формама (као научни радови, прозни састави и као речничке дефиниције) и сав тај материјал биће сакупљен и објављен као засебна књига кад се сви подаци обраде и кад се прикупе све заблуде и митови везани за српски језик.
Од 2009. до данас, Ћосић такође ради као администратор на језичким групама на интернету, а тренутно је главни администратор на групи „Наш језик” у којој учествују бројни лингвисти и стручњаци за језик из целог региона и на основу које се успостављају контакти и договори око важних лингвистичких питања, скупова и кроз коју се траже алтернативни путеви за популаризацију језика код нас на тему граматике, лингвистике и правописа. Један од пројеката настао током рада ове групе је рад на пројекту „Функционалног правописа српског  језика” заједно с професорима Бобаном Арсенијевићем и Иваном Андрић.
Ћосић не престаје да се бави и филмом, па је тако 2014. године снимио краткометражни филм „Није добар, није лош, зао” у оквиру филмске трупе „Les Autres”, где потписује сценарио, камеру и режију.
Поред свега побројаног, Ћосић се до пре две године бавио и политичком сатиром, пишући за портал НСПМ, Балкан магазин и Печат у којима је објавио укупно преко 250 текстова. Поред тога, Ћосић одржава свој блог у којем се повремено бави и језиком и политичком сатиром и разним социолошким проблемима у друштву. У оквиру тог блога се налази и својеврсна рубрика која се бави језичком пародијом, која би се могла назвати и лингвистичком сатиром.
Живи и ради у Београду.