Силвија Монрос Стојаковић
Силвија Монрос је рођена 6. маја 1949. године у Буенос Ајресу, Аргентини. Живи у Београду од 1961. У том граду је завршила основну школу и тадашњу Осму београдску гимназију, а дипломирала је на два одсека Филолошког факултета Београдског универзитета, на катедри за француски језик и књижевност и на катедри за шпански језик и хиспанске књижевности. У Лондону је положила испит из енглеског језика према програму Универзитета у Кембриџу.
Oбјављена дела
- Последње Кортасарове школице (епистоларни роман настао из преписке са аутором Школица);
- Огледало љубави (метафизички роман на основу приређене преписке двоје београдских сликара руског порекла, Оље Ивањицки и Леонида Шејке);
- Град надградовима (двојезично издање послатих и примљених писама током бомбардовања Београда током 77 дана једне бескрајне ноћи у пролеће 1999);
- Наставиће се… (аутобиографски роман у виду теленовеле);
- Ми, Салвадор Дали (монографија о славном сликару којом му је на српском одато признање поводом стогодишњице рођења 2004);
- Моја Аргентина (роман о перспективи и друга путовања);
- Све у свему (песничка збирка о ћутњама поред воде).
Главнину њеног професионалног рада чине књижевни преводи. Број преведених наслова на српски – али и са српског на шпански, те са каталонског, француског и португалског на српски – премашује стотину библиографских јединица. У оквиру тог сегмента њеног рада посебно треба поменути превод култног романа Школице аргентинског писца Хулија Кортасара, превод хипнотичке прозе савременог шпанског писца Хавијера Маријаса, али и први целовити превод неког дела каталонске књижевности, уједно и најпревденијег дела те књижевности: Дијамантски трг Марсе Рудуреде.
Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије, Удружења књижевника Србије и Удружења конференцијских преводилаца Србије, а била је председница Југословенског удружења латиноамериканиста (yulatam.org), које је на десетогодишњицу трајног преласка Хорхеа Луиса Борхеса у вавилонску библиотеку организовало у Београду Међународни симпозијум на којем је учествовала и Борхесова удовица Марија Кодама.
Језици: шпански, француски, енглески, каталонски, српски.