Владислава Гордић Петковић је редовна професорка енглеске и америчке књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је на прози Рејмонда Карвера 1994, а докторирала 1998. на теми „Прича и приповедање у краткој прози Ернеста Хемингвеја“. У  звање редовног професора изабрана је 2008. У периоду 2009-2015 била је шеф Одсека за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Од 2016. је координаторка Центра за родне студије  Универзитета у Новом Саду.Била је гостујући професор на Филолошком факултету у Београду (2002-2009). Предавања по позиву држала је у Љубљани, Будимпешти, Печују и Плоештију.

Објавила је монографске студије <em>Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера</em> (1995) и  <em>Хемингвеј: поетика кратке приче</em> (2000), збирке научних студија и есеја:  <em>Кореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе</em> (2000), <em>На женском континенту</em> (2007) и <em>Мистика и механика</em> (2010). Књижевне критике и  есеји сабрани су у књигама <em>Виртуелна књижевност</em> (2004), <em>Виртуелна књижевност 2: књижевност, технологија, идеологија</em> (2007), <em>Књижевност и свакодневица</em> (2007) и  <em>Форматирање</em> (2009).

Владислава Гордић Петковић је главна и одговорна уредница Библиотеке „Прва књига“ Матице српске и главна уредница часописа „Култура“. Чланица је Удружења књижевних преводилаца Србије и ПЕН-а. У периоду од 2009. до 2012. године била је уметничка директорка Београдског сајма књига.

За преводе прозних књига Ентонија Берџеса и Ернеста Хемингвеја награђена је наградом „Лаза Костић“ и наградом Друштва књижевника Војводине. За рукопис књиге <em>Књижевност и свакодневица</em> добила је награду „Исток – Запад“
.