МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СКД–КРУПАРА 2020.

Време: 25–29. август 2020.

Место: Бачко Душаново

Учесници: Зденка Валент Белић, Јоан Баба, Иштван Беседеш, Васа Павковић

Уредници и модератори: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић

Организација: Српско књижевно друштво и комплекс Крупара

Финансијска подршка: Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Међународна књижевна колонија Српско књижевно друштво – Крупара почива на плодотворном партнерству јед­ног репрезентативног удружења у култури и угледног комплек­са Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.

У ресторану Крупара се од фебруара 2008. године одр­жава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књи­жевник Ђорђе Кубурић, уз учешће више од стотину знаменитих савремених књижевника.

Колонију је финансијски подржало Министарство кул­туре и информисања Републике Србије.

Србија – колоплет култура

Нећемо ништа ново рећи када кажемо да је Србија, а по­себно Војводина, колоплет култура које се узајамно прожимају и подстичу.

То је културно богатство које негујемо.

Управо зато ове године Међународна књижевна колонија СКД–Крупара има интеркултурни карактер, уз учешће књижев­ника који стварају, и на српском језику и на језицима национал­них мањина.

Сваки учесник се представља осталим учесницима на начин који сам изабере и одговара на њихова питања, уз зајед­ничко завршно књижевно вече.

УЧЕСНИЦИ

 Зденка Валент Белић (1975) песни­киња, есејисткиња, преводитељка и уредница књижевног часописа Nový život.

Објавила је двојезичну збирку поезије Етеризација ван конТЕКСТа (Spolok slovenských spisovateľov, Графомарке­тинг, 2018), збирку на српском језику Апокрифи по Лилит (Бранково коло, 2020), која је објављена и на словачком језику Apokyfy podľa Lilit (Spolok slovenských spisovateľov, 2020), књигу разговора Имигранти у Вавилонској кули (Завод за кул­туру Војводине, 2017), такође и на словачком језику: Imigranti v Babylovnskej veži (Slovenské vydavateľské centrum, 2018), књигу за децу Pamätník rodiny Perlenschlipovej (2019) и збирку есеја Zvuk Eurydikiných krokov (2019).

Приредила је и превела четрдесетак књига са словачког, чешког и српског језика, међу којима су и књижевни класици Рудолф Слобода, Антон Балаж, Душан Митана, Душан Душек, Моника Компањикова, Станислав Ракус, Душан Шимко и др.

Добитница је бројних награда за превод и поезију и чланица више књижевних удружења.

 

Јоан Баба, (Селеуш, 25. 11. 1951. године, A.П. Војводина, Србија). Пес­ник, новинар и публициста, лексико­граф, историчар књижевности и пре­водилац. Објавио је 47 књига поезије, из области историје књижевности и лексикографије, монографија, антоло­гија као и 15 препева и превода у раз­ним књигама са српског на румунски и обратно. Године 2019. председник Румуније доделио му је одликовање „Заслуге за културу”.

У периодици и књигама објавио је око 900 библиографских јединица прево­да. Учествовао је на бројним међународним скуповима и симпо­зијумима посвећеним историји књижевности, политичкој фило­зофији и социологији културе.

Члан је Савеза писаца Румуније, Друштва Књижевника Војво­дине, Светског парадоксистичког покрета (САД), „Круга Луми­на – Хонорис кауса” (Панчево), Друштва подунавских писаца (Румунија) и један је од оснивача ДНК – Друштва новосадских књижевника. Живи у Новом Саду.

 

 

Иштван Беседеш, (Beszédes István, 1961), песник, преводилац, уредник, оснивач и главни уредник издавачке куће и онлајн часописа zEtna – magazin pod vulkanom (на адреси www.zetna. org).

Објавио песничке збирке: Kívánja-e a pirosat? (Нови Сад, 1988); Égviziséta, déli tükör (Сента, 1997); Messziről Andromeda (Сента, 2006); Magritte-sziget (Сента, 2013); Beszédes István legszebb versei (Иза­бране песме, (Екеч, Словачка, 2014); Kokon (Кокон, на мађар­ском и српском, Сомбор , 2016); Vagy lenolaj (Или ланено уље, Сента, 2019) ; књигу кратке прозе Napkitörés (Сентa, 2008); дра­ме у стиховима за децу Rozsdaszín (Сентa, 2006); књиге Ritmus trombita meg vokál nélkül, антологија новије српске прозе (онлајн издањe, http://www.zetna.org/zek/folyoiratok/17/orb3.html, Сента, 2000); Citadella.doc – три прозе за четири руке (Сента, 2003); Потрага за улицом дивљих кестенова Бошка Крстића (Суботи­ца, 2007); песничку збирку Ота Хорвата Путујући у Олмо (Сен­та, 2010), Легенда о чуварима азура Бошка Крстића.

Добитник је признања за књижевност Sinko Ervin (1988, Нови Сад), Üzenet (1994, Суботица) књижевне награде „Атила Јожеф“ (2012, Будимпешта), Јанош Херцег (2016, Сомбор) и „Hid“ (2018, Нови Сад).

Живи у Сенти.

Васа Павковић рођен је у Панчеву 1953. године.

Пише поезију, прозу, књижевну кри­тику и есејистику.

Објавио је десет књига поезије, десет књига прича, три романа шест књига критика и есеја, три књиге антологија и две књиге о стрипу.

Приредио је тридесетак књига из наше националне баштине. Са Биљаном Пиргић је приредио зборник о Бранку Пиргићу.

Уређивао је Књижевну реч, Књижев­ност, Свеске, Бестселер, а покретач је и уредник уметничког часописа Квартал.

Добитник је награде „Милан Богдановић“ за књижевну критику.

За поезију је добио Бранкову награду (1982), Награду „Милан Ракић“ (1985), а за прозу Награду „Карољ Сирмаи“ (2004).

За свој рад на унапређењу места стрипа у српској култури добит­ник је Награде за животно дело „Никола Кокан Митровић“ на балканској смотри стрипа у Лесковцу (2017).

До фебруара 2018. радио је у Институту за српски језик у Бео­граду, где је био један од уредника Речника САНУ.

Као један од учесника у раду на Речнику српскога језика добит­ник је Награде „Павле Ивић“ за најбоље лингвистичко дело (2006).

Добитник је награде „Кочићево перо“ за 2016. годину.