МИЛИСАВ САВИЋ
ДОКТОРА ВАЛЕНТИНА ТРУБАРА И СЕСТРЕ МУ СИМОНЕТЕ ПОВЕСТ ЧУДНОВАТИХ ДОГАЂАЈА У СРБИЈИ, роман
ОД ЧАМПАР БАРА ДО КАСИНЕ ВАЛАДИЈЕ, књига есеја и критика
Четвртак, 20. септембар у 11 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Милисав Савић
Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији, роман (издавач Агора)
Од чампар бара до касине Валадије, књигеа есеја и критика (издавач Рашка школа)
О књигама говоре:
Ненад Шапоња
Ана Стишовић Миловановић
и Милисав Савић
Уређује и води Дејан Симоновић
Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији
Нови роман Милисава Савића који већ самим насловом призива почетак мистичног лавиринта српске историје у три загонетна наратива – љубавно-пустоловни, есејистички и аутопоетички, показује како аутентична фикција привида искорачује из Историје саме и прелама се кроз сферу индивидуалног бића писца, негирајући савремену мисао да у данашње пост-постмодернистичко време за књижевност приповедање добре приче делује као нека изгубљена вештина.
Умећем приповедања које читаоца води у илузију веродостојности или веродостојност илузије, аутор овог романа отвара повлашћене просторе хуморно-анегдотичних прича о Србији кнеза Милоша, у којим се прате пустоловине главног јунака Валентина, слависте и сарадника Јернеја Копитара. Он долази у Србију идући трагом Вукових народних песама и његов главни задатак биће да пронађе митска места српске историје као што су црква Јања, планина Урвина, град Леђан…
Да су Тајна и Мистичност главне водиље кроз чудесне лавиринте (псеудо)историје, потврдиће увођење загонетног лика, Симонете, која као Валентинова сестра долази у Србију. Њен лик, не случајно отвара дијалог са Савићевим претходним романом La Sans Pareille, делећи мистерије загонетног имена јунакиње, која својим бивствовањем у фиктивним просторима усмерава борхесовско „рачвање“ приче.
Тако ова књига постаје „роман преображаја“ који је уједно Прича о потрази, о власти и њеној заводљивости, али и Прича о љубави и суштини Бића. Истовремено, она је и карневалско-пародијски колорит једног времена и вешто замаскиран аутопортрет у којем нас аутор и овај пут прерушен у мултипликовани Глас, изнова очарава својим присуством и својим одсуством…
Од Чампар бара до касине Валадије
Књига Од Чампар бара до касине Валадије садржи четири тематска дела: у првом су Савићеви осврти на књиге наших савремених писаца, од Драгослава Михаиловића и Михајла Пантића до Иване Димић и Радмиле Лазић, у другом су поетички текстови, у трећем присећања на пишчеве нестале пријатеље (Миодраг Перишић, Слободан Ракитић, Мирослав Јосић Вишњић…), у четвртом записи и коментари међу којима се издваја репортажа о Косову из 1985. и текст о омиљеном месту Милоша Црњанског у Риму, касини Валадије.
Милисав Савић рођен је 15. априла 1945. у Власову крај Рашке. Спада међу најзначајније савремене српске писце. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је с темом „Мемоарска проза о првом српском устанку“, а потом и докторирао с темом „Мемоарско-дневничка проза о српско-турским ратовима 1876-1878“.
Романи
„Љубави Андрије Курандића“ (1972)
„Топола на тераси“ (1985)
„Ћуп комитског војводе“ (1990)
„Хлеб и страх“ (1991, Нинова награда)
„Ожиљци тишине“ (1996, Награда Мирослављево јеванђеље)
„Принц и сербски списатељ“ (2008, Награда Лаза Костић)
„Чварчић“ (2010)
„La sans pareille“ (2015, Награда Меша Селимовић, Бора Станковић, Петар Кочић, Стефан Митров Љубиша, Вукова награда)
„La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017)
Књиге приповедака
„Бугарска барака“ (1969, награда листа „Младост“)
„Младићи из Рашке“ (1977)
„Ујак наше вароши“ (1977, Андрићева награда)
Друга дела
Књижевно-историјска студија „Устаничка проза“ (1985, награда Павле Бихаљи)
„Сећање и рат“ (2009)
„Долина српских краљева“, двојезично издање (2014, награде Љубомир П. Ненадовић, Григорије Божовић)
“Epic Serbia”, translated by John White (2017)
“Епска Србија” (2017, награда Дејан Медаковић)
Мултижанровске књиге
„Фуснота“ (1994)
„30 плус 18“ (2005)
„Римски дневник, приче и један роман“ (2008, Награда Душан Васиљев)
„Љубавна писма и друге лекције“ (2013)
„Мали глосар креативног писања“ (2015).
Романи су му преведени на грчки, енглески, словеначки, македонски, бугарски, румунски. Аутор је лексикона „Ко је ко – писци из Југославије“ (1994). Објавио је више књига превода са енглеског и италијанског. Приредио је антологије савремене америчке приповетке „Психополис“ (1988), савремене аустралијске приповетке „Комуна те не жели“ (1990), „Савремена италијанска приповетка“ (1992), те „Модерну светску мини причу“ (са Снежаном Брајовић, 1993). Састављач је и антологије „Најлепше српске приче“ (избор, предговор, коментари, 1996).
Добитник је бројних значајних награда.