Мирољуб Тодоровић

Мирољуб Тодоровић

Мирољуб Тодоровић рођен је 5. марта 1940. године у Скопљу. Осмогодишњу школу учио је великоморавским местима, гимназију у Нишу, дипломирао је на Правном факултету у Београду, где живи и ради.

Књиге поезије

  • Планета (1965)
  • Сигнал (1970)
  • Кyберно (1970)
  • Путовање у Звездалију (1971)
  • Свиња је одличан пливач (1971)
  • Степениште (1971)
  • Поклон-пакет (1972)
  • Наравно млеко пламен пчела (1972)
  • Тридесет сигналистичких песама (1973)
  • Гејак гланца гуљарке (1974)
  • Телезур за тракање (1977)
  • Инсект на слепоочници (1978)
  • Алгол (1980)
  • Теxтум (1981)
  • Чорба од мозга (1982)
  • Гејак гланца гуљарке (друго проширено издање, 1983)
  • Chinese erotism (1983)
  • Нокаут (1984)
  • Дан на девичњаку (1985)
  • Заћутим језа језик језгро (1986)
  • Поново узјахујем Росинанта (1987)
  • Белоушка попије кишницу (1988)
  • Soupe de cerveau dans l Europe de l Est (1988)
  • Видов дан (1989)
  • Радосно рже Рзав (1990)
  • Трн му црвен и црн (1991)
  • Амбасадорска кибла (1991)
  • Сремски ћевап (1991)
  • Дишем. Говорим (1992)
  • Румен гуштер кишу претрчава (1994)
  • Стриптиз (1994)
  • Девичанска Византија (1994)
  • Гласна гаталинка (1994)
  • Испљувак олује (1995)
  • У цара Тројана козје уши (1995)
  • Планета (заједно са поемом Путовање у Звездалију друго проширено издање, 1995)
  • Смрдибуба (1997)
  • Звездана мистрија (1998)
  • Електрична столица (1998)
  • Рецепт за запаљење јетре (1999)
  • Азурни сан (2000)
  • Пуцањ у говно (2001)
  • Гори говор (2002)
  • Фонети и друге песме (2005)
  • Паралелни светови (2006)
  • Плави ветар (2006)
  • Златно руно (2007)
  • Љубавник непогоде (2009)
  • Свиња је одличан пливач и друге песме (2009)
  • Глад за неизговорљивим (2010)
  • Киборг (2013)
  • Пандорина кутија (2015)
  • Ловац магновења (2015)

Књиге прозе

  • Тек што сам отворила пошту (епистоларни роман, 2000),
  • Дошетало ми у уво (шатро приче, 2005),
  • Дневник 1982. (2006),
  • Прозор (снови, 2006),
  • Шатро приче (2007),
  • Лај ми на ђон, Интернет издање, Београд, (2007),
  • Шокинг-блу (шатро роман, 2007),
  • Киснем у кокошињцу (шатро жваке, 2008),
  • Болим ме блајбингер (шатро роман, 2009),
  • Торба од врбовог прућа (кратке приче, 2010),
  • Дневник 1989 (интернет издање, 2011),
  • Дневник 1985 (2012),
  • Дневник сигнализма 1979 – 1983 (2012),
  • Apeiron (интернет издање, 2013).

Књиге есеја и полемика

  • Signalism (на енглеском, 1973)
  • Сигнализам (1979)
  • Штеп за шуминдере (1984)
  • Певци са Бајлон-сквера (1986)
  • Дневник авангарде (1990)
  • Ослобођени језик (1992)
  • Игра и имагинација (1993)
  • Хаос и Космос (1994)
  • Ка извору ствари (1995)
  • Планетарна култура (1995)
  • Жеђ граматологије (1996)
  • Signalism Yugoslav creative movement (на енглеском, 1998)
  • Miscellaneae (2000)
  • Поетика сигнализма (2003)
  • Токови неоавангарде (2004)
  • Језик и неизрециво (2011)
  • Време неоавангарде (2012)
  • Стварност и утопија (2013)
  • Простори сигнализма (2014)

Књиге за децу

  • Миш у обданишту (2001),
  • Блесомер (2003).

Антологије

  • Сигналистичка поезија (1971),
  • Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија (1975),
  • Yougoslavie et Catalans (1978),
  • Mail Art – Mail Poetry (1980).

Bookworks

  • Фортран (1972),
  • Approaches (1973),
  • Сигнал-Арт (1980),
  • Златибор (1990),
  • Шумски мед (1992).
  • Cobol (1992).

Поезија, есеји и интермедијални радови Мирољуба Тодоровића објављивани су на више језика у антологијама, зборницима, каталозима, листовима и часописима, сајтовима и блоговима: у Италији, Мађарској, Аустрији, Немачкој, Француској, Шпанији, Португалији, Швајцарској, Чешкој, Пољској, Литванији, Шведској, Русији, Финској, Исланду, Великој Британији, Данској, Холандији, Белгији, Малти, САД, Канади, Мексику, Уругвају, Чилеу, Бразилу, Новој Каледонији, Јужној Кореји, Јапану и Аустралији.
Овај аутор имао је 14 самосталних, а излагао је на преко шест стотина колективних, међунардоних изложби цртежа, колажа, конкретне, визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности.

Награде и признања

  • Павле Марковић Адамов 1995. године за поетски опус и животно дело,
  • Оскар Давичо, за најбољу књигу објављену у 1998. години (Звездана мистрија),
  • Тодор Манојловић 1999. године, за модерни уметнички сензибилитет,
  • Вукова награда 2005. године, за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору,
  • Награда Вукове задужбине 2007. за уметност, за збирку песама Плави ветар,
  • Златно слово 2008. за књигу Шатро приче у издању Српске књижевне задруге ,
  • Признање Крлежа за животно дело 2010. и
  • Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије 2010.
  • ”Златни беочуг” 2011 за трајни допринос култури Београда.