Надежда Пурић Јовановић рођена је 1974. Магистрирала на Филолошком факултету са темом „Слика жене у аутобиографској прози XVIII и XIX века“. Живи и ради у Београду. Пише поезију и прозу, књижевну критику и есеје; бави се уређивачким и приређивачким радом.

ПОЕЗИЈА

Воде (Прва књига Матице српске), 2006, Хаљине из музеја (Пресингов конкурс за необјављену збирку песама), 2017, Бескрајно учење о раскомаданости царства, 2018, Архивоће, 2020.

ПРОЗА

Приповетке: Ово ти писмо причам, 2022; романи: Антиној 24, викенд-роман, 2019, Чак и у Хуенти (Награда „Златна сова“, друго место), 2020, Полог (Најужи избор за награду „Исидора Секулић“), 2020.

Студија: Блуд је дело совјести – како су приказане жене у српској аутобиографско-мемоарској прози XVIII и XIX века, 2021.

Приредила Сабрана дела Растка Петровића (најужи избор 2019. за Издавачки подухват године на Сајму књига у Београду) и Радоја Домановића, као и књиге сабраних песама Растка Петровића и Милоша Црњанског.

Уредница више песничких књига.