Нина Живанчевић: Оно што се памти. – Београд: Корнет, 2017. – 211 стр.
Нова прозна књига Нине Живанчевић (песникиња, преводилац, професор на Сорбони) подржана је од француског Националног центра за књигу (Centre National du Livre), стипендијом намењеној стваралаштву изузетног писца за 2016. годину. Поводом ове књиге, ево и другог изненађења: у каталогизацији Народне библиотеке Србије (CIP) заведена је као роман. Па, што да не? Књигу чини 6 насловљених целина/поглавља (Индија, Египат, Италија, Шпанија, Лондон, Перу). Најобимније је прво поглавље Индија (11-141) које узето засебно већ можемо доживети као кратак романа. Око жанровских одредница наведена поглавља се могу читати и као краће и дуже приповетке, али и као путописи, па делом као дневничка (Италија, Шпанија). Наша реномирана списатељица осим својих доживљаја и утисака (тзв. приповедно ја, или ауторско ја) са великом умешноћу ваја и поједине ликове са којима се среће на својим путовањима. Кад је реч о Индији, осим “спољашње”, данашње Индије, “силазимо” у историјску дубину, али и у религију и културу. Један од саговорника на ауторкином путу је и дневник Анрија Мишоа из 1931., под називом Варварин у Азији, тако да и француски писац, кроз низ одговарајућих цитата кореспондира и са ауторком и са нама, читаоцима.