Лука Трипковић: Осмех под гором маслиновом. – Нови Сад: Матица српска, 2016. – 270 стр.
Пред читаоцима је прва књига/роман Луке Трипковића (1989, Ваљево, дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду, тренутно је студент докторских студија на истом факултету) објављена у едицији Прва књига Матице српске. Деценијама уназад када изађу књиге у овој едицији упућени унапред знају да се ради о вредном делу аутора до 30 година, пре свега због књижевног ауторитета уредништва које одлучује шта ће се објавити. Добар део писаца који су ту почели данас чине елиту наше савремене књижевности. Надамо се да ће тако у будућности бити и са Луком Трипковићем, али и ако не буде, роман Под маслиновом гором је одлично написана повест у којој се умешно укршта нарација везана за поједине епизоде из Шпанског грађанског рата са ренесансном Италијом и уметничким делима из тог доба доспелим у мадридски музеј Прадо. Реално време је половина тридесетих година. Мадрид и остале градове под контролом легалне републиканске Владе бомбардују немачки и италијански авиони. Франкове побуњенике отворено помажу Немачка и Италија. Републиканце нико. Са разних крајева света стижу добровољци да својим појединачним уделом бране републику. У роману је занимљива једна од последњих сцена у којој дефилујући главном улицом Мадрида на путу за фронтове добровољци певају Интернационалу, свако на свом језику (реч је о приближно четрдесетак језика). Како се све завршило казују нам осим историјских књига, многобројна сведочења преживелих: политичари, новинари, ратници, цивили. Сиже романа чини тзв. основна/унутрашња прича о Лазару Купецу који из Краљевине Југославије долази са средњом школом а звање историчара уметности стиче на Сорбони 1932. Поводом његове докторске дисертације са радним насловом Ужас као портрет касног Гоје, професори га упућују у Мадрид код професора Андера Урзаиза. Уместо рада на дисертацији младог човека чека пописивање слика и силних докумената музеја Прадо због евакуације уметничког блага угроженог бомбардовањем Мадрида. Занимљива је улога представника “највеће армије на свету”, совјетских официра нижег и вишег ранга који би све да устроје по моделу своје државе. Једна од кључних реченица коју изговара генерал Александар Михаилович Петров гласи: “Овде се не води рат за Шпанију, већ за опстанак комунизма.” Сходно томе Совјети мењају званични курс долара подижући вредност своје рубље и испоручују упола мање оружја републиканцима, а ту је и покушај да се златне полуге, благо из Прада прокријумчари у СССР… Ето, вајне “помоћи” једине државе која се умешала (видимо како) у шпански грађански рат. Мислимо да је млади аутор однос фикције и историјских чињеница из странице у страницу успешно решавао. У роману се нашло места и за извесног официра НКВД-а, човека сивоплавих очију са надимком “Валтер” који са совјетским оперативцима долази у Шпанију са посебним задатком. Ко прочита роман схватиће “изузетну” посебност задатка. У нашој информативној белешци о роману Под гором маслиновом истакли смо тек неке токове и појединости фабуле у којој се сусрећу патриоте са светом нечасних без обзира што су заогрнути “великом” идејом.
Н. Ћосић, 20. 2. 2007.