Петар Цветковић је српски песник који је цео свој радни век провео у књижевним листовима и часописима, најпре у „Видицима“ и „Књижевној речи“ а затим је крај тог века завршио уређујући „Књижевне новине“ и „Српски књижевни лист“.
Петар Цветковић је рођен (13.новембaр 1939) у Масуровцима, планинском селу у лужничком крају у угледној породици, чији су се преци доселили из топличког Кочана. Његов прадеда Марјан Вељковић био је народни посланик у годинама када jе Србија постала монархија – у влади краља Милана и краља Александра Обрeновића. Био је веома популаран у народу, јер се у скупштини смело залагао против државног задуживања и износио идеје где се може наћи новац. А када је у јесен, после мајског преврата, у завери, и сам убијен, породица је променила презиме и узела ново по његовом оцу – Цветку. Његов праунук Петар Цветковић основну школу је завршио као ђак првoотворене школе у родном селу, а нижу гимназију с малом матуром у Стрелцу, удаљеном око пет километара, до које се као и већина деце у србији са села – пeшачило, а вишу гимназију и велику матуру у Пироту. Од студиjа, живи и ради у Београду где је дипломирао на Филолошком факултету југословенску књижевност са светском. Члан Удружења књижевника Србије постао је 1966. као један од најмлађих чланова. Радни век провео је у књижевним листовима: најпре као студент у редакцији београдског месечника за књижевност и културу „Видици“, коју је универзитетски одбор после трогодишњег рада сменио а мушки део редакције гурнуо на одслужење војног рока. После тога је радио десетак година у тек основаној „Књижевној речи“, а затим у „Књижевним новинама“ где је после неколико година постао главни и одговорни уредник, и двадесетак као његов први оснивач у „Српском/Књижевном листу“, насталом на поделама Француске 7.
Почео је врло рано да пише и објављује поезију као гимназијалац у књижевним листовима и часописима, „Полету“, „Трибини“, „Руковетима“ „Видику“,„Сусретима“,„Градини“ „Гласу омладине“, а касније и у „Студенту“, „Политици“, „НИНУ“. До сада је објавио петнаестак књига песама. Превођен је на више светских језика и заступљен у зачајнијим антологијама савременог српског песништва у земљи и иностранству.
КЊИГЕ ПЕСАМА
Позориште, Београд, 1965,
Песме и бајке , Београд, 1971,
Вага, Београд, 1978,
Једнина, Београд, 1981,
Мала светлост, Београд, 1982,
Грчка лоза, Београд, 1989,
Песме, Београд, 1992,
Грчка лоза, изабрано и допуњено издање, избор и поговор Миодраг Перишић, Београд, 1994.
Песме из аутобуса, Београд, 1997,
Божићне песме, Београд, 1998,
Песме из аутобуса (I иII),изабрано и допуњено издање, Београд, 2oo5,
Песме, изабране и нове, Београд, 2оо7,
Капија, изабране и нове песме, Београд, 2о12,
Поглед с трема, Београд, 2о15,
Варљиви сведок, Београд, 2021,
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА
Глас Омладине,196о.
Награда Удружења књижевника Србије Милан Ракић, Песме,1992.
Ђура Јакшић, Песме,1992.
Награда БИГЗ-а, Песме,1993.
Бранко Миљковић, Песме из аутобуса,1997.
Посебно признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури, 2008.
Жичка хрисовуља, 2013,
Заплањски орфеј, за најбољу песму између две манифестације, песмa „Дуд“, 2013.
Димитрије Митриновић, За изузетан допринос и очување лепих уметности, 2014.
Награда града Београда за књижевност и преводилаштво за књигу песама „Поглед с трема“, 2015.
Јефимијин вез, за књигу песама „Поглед с трема“,2015.
СПОЉАШЊЕ ВЕЗЕ
Удружење књижевника Србије
Српски П.Е.Н.центар
Српско књижевно друштво
KЊИГЕ ЗА ДЕЦУ, И
О ДЕТИЊСТВУ
Осам слатких спавања и друге приче, 1974.
Саско, један од десетак сценарија штампан као књижица из тв серијала „Коцка, коцка, коцкица“, 1994.
Сетиш ли се оне видре, 2014.
ШКОЛСКИ ЧАС, САВРЕМЕНИ ПИСЦИ ИЗБЛИЗА
Писмо Школском часу, Методика наставе,
Избор из поезије, Петар Цветковић: Десет песама, Школски час српског језика и књижевности,
Ненад Милошевић, Божићне песме Петра Цветковића, 2010.
ФИЛМСКО-ДРАМСКА ДЕЛА
Невоље једног Бобана, југословенски тв филм, студио тв Београд, 1968.
ИНТЕРВЈУИ, ГОВОРИ, ПРЕДГОВОРИ
Прећутане песме/Петар Цветковић; за књигу С.Вуксановића: Савремени српски песници у избеглиштву, 1993.
Поезија је изгубила приватност, Политика, 1993.
Препевавање Анштајна, реч приликом примања награде „Бранко Миљковић“, 1997.
Непознати постотак, реч на сусрету српских песника у Удружењу писаца Ирака, Политика, 1998.
Чувар душевног здравља, Вечерње новости, 2013.
Где пребива језик, стоји и земља, Повеља, сепарат 2013.
Миљковићевска ватра је филозофска, моја каминска, Политика, 2013.
ПРИРЕЂИВАЊЕ
Десанка Максимовић, Бајке, 1972 – 1992.
ТЕКСТОВИ О ПОЕЗИЈИ ПЕТРА ЦВЕТКОВИЋА
Миодраг Станисављевић, Песник Петар Цветковић, 1965.
Мирослав Егерић, Глас за осетљиве, 1966.
Александар Ристовић, Позориште, песме 1966.
Милан Милишић, Два човека у пејзажу,о поезији Петра Цветковића и Миодрага Станисављевића. 1967.
Срба Игњатовић, Лирски преображај, 1974.
Здравко Крстановић, Поетска редукција, 1979.
Селимир Радуловић, Поетска самониклост, 1981.
Васа Павковић, Меланхолични дијалог с временом, 1990.
Васа Д. Михаиловић, Петар Цветковић, 1990.
Михаило Пантић, Испосничко обиље,1992.
Радивоје Микић, Пут до Међе, 1993.
Миодраг Перишић, Интуиција седокосог живота или Сан о историји, 1994.
Добривоје Станојевић, Лирски Рашомон, 1997.
Гојко Божовић, Двоструки видик, 1997.
Радивоје Микић, Померање у простору, 1998.
Богдан А.Поповић, На главној сцени, 1998.,
Александар Костадиновић, Путништво као негација странствовања, 1998.
Ален Бешић, Границе светова, 2005,
Мирољуб Јоковић, Интелектуално крстарење, 2006
Горан Максимовић, Поезија Петра Цветковића, 2оо7.
Марко Паовица, Дах природе и дух културе, 2011.
Ненад Милошевић, Митско и модерно у поезији Петра Цветковића, 2012.
Василије Домазет, Еп о чудесној свакодневици – Опевање магије живљења, 2012.
Марко Аврамовић, Трагање за „новим немуштим језиком“, 2021.
БЛОКОВИ О ПОЕЗИЈИ ПЕТРА ЦВЕТКОВИЋА
– Књижевост, Београд, 1998.
Станица у пустињи/Владимир Гвозден, Наративни хаику/Стојан Ђорђић, Иронична
слика модерног доба/Павле Зорић, Пут гугутке до видовњака/Злата Коцић,
Цветковићева брана према хаосу/ Раша Попов, Спојени судови/Душица Потић,
Путовање као означавање/ Василије Радикић, Поверење у свакодневно/ Саша
Радојчић, Како сачувати значење/ Миленко Сташевић.
Песме Петра Цветковића у основи претстављају еп о чудесној свакодневици савременог човека, чије су Сциле и Харибде чекаонице и улице, а Итака никад довољно освешћења земља сећања, чворна тачка унутрашњих прибирања, раскрсница и сума искустава.
(В.Домазет)
Можда би се с питањем значења и тумачења Цветковићеве поезије могло поставити питање схватања модернизма у српској поезији друге половине XX века.Чини се да поезију тог песника после пет деценија можемо узети као нову парадигму у размишљањима о модерном и модерности у српској поезији после Другог светског рата.
(Н.Милошевић)
ЗБОРНИК О ПОЕЗИЈИ
ПЕТАР ЦВЕТКОВИЋ ПЕСНИК,
Едиција „Повеље“, библитека „Преображење“
Добривоје Станојевић, Моћ преокрета
Бојан Јовановић, Лукавство песничког ума
Драган Хамовић, Разуђени живот и понеки сигнал тајне
Саша Радојчић, Природа и природно у поезији Петра Цветковића
Соња Веселиновић, Сусрет људског и анималног у поезији Петра Цветковић
Јана Алексић, Аутопоетички и метапоетички дискурс у поезији Петра Цветковића
Мина Ђурић, О преображењима у поезији Петра Цветковића
Јелица Живановић, Једно значење Капије у поезији Петра Цветковића
Васа Павковић, Тематски кругови у лирици Петра Цветковића
Ален Бешић, Срце лубенице