ПОЉА – часопис за књижевност и теорију, број 506, јул-август 2017, година излажења 62. – Нови Сад: Културни центар Новог Сада, 228 стр; уредник Ален Бешић; ликовни прилози у броју са 3. и 4. међународног симпозијума АРТ ЛИНКА, 2017.
У летњем двоброју Поља кроз своје стандардне рубрике доноси обиље занимљивих текстова из различитих облика књижевног стваралаштва. У рубрици Гласови нове песме објављују Војислав Карановић, Муанис Синановић, Драгица Ужарева, Наташа Сарџоска, док Марија Јакин Исповести на заповести комбинује прозни текст са песмама, а прозу Веселин Марковић, Фарук Шехић, Дејан Вукићевић, Немања Јовановић. У блоку Врт читамо текстове Прима Левија (1919-187, италијанског писца, хемичара, песника, преводица). О његовом животу и раду пишу Чезаре Касес (превод са италијанског Марија Бергам), Марко Белполити (превод са италијанског Мирјана Стругар), Џудит Вулф (превод с енглеског Наташа Кампмарк) и наши аутори Срђан Срдић, Владимир Стојнић, Александар Костић, Ирина Талевски (превод са македонског Биљана Андоновска). У рубрици Златна греда читамо теоријски текст Горана Станковића Психоисторија наше будућности и Саше Стојановића Улога моје породице у дубровачким револуцијама поводом првог тома Сабране поезије Милана Милишића, приредио Марјан Чакаревиће (издавач Културни центар Новог Сада, 2016. О новим књигама своје приказе пишу Бранислав Милановић, (Владимир Пиштало, Сунце овог дана, роман), Јелена С. Младеновић (Петар Матовић, Из срећне републике, песме), Душан Иванић (Милош Кордић, Предвечерје, песме), Дајана Милованов (Љиљана Ђурђић, Силва Југословенка), Невена Стефановић (Јасмина Топић, Плажа Несаница) и Владимир Гвозден (Драган Проле, Појаве одсутног, прилози савременој естетици.
И да закључимо овај делимични преглед садржаја летњег двоброја Поља једном летњом песмом.
Војислав Карановић
ПЛОВИДБА
Волео бих да се море,
Када пресахне у погледу,
Под моју кожу повуче.
Да ми је смех груб и храпав,
Налик на кору бора.
Кроз кости да ми веје со.
Речи које изговорим да постану
Облаци разиграни у празнини.
А њихова тела од водене паре
Да пробије зрак сунца, као харпун.
Мишићи у телу да подрхтавају
Као игла на компасу.
Волео бих да преко мора
Измишљених слика запловим
У бродићу направљеном од речи
И ни у једну луку овога света
Не пристанем. Да ме море
Носи где оно жели.