Фото: Википедија
Познати српски књижевник Радован Бели Марковић преминуо је, изненада, 19.јануара 2022. годиние.
Рођен је 10. октобра 1947. у селу Ћелије. Школовао се у Ћелијама, Лајковцу, Лазаревцу и Београду. Радио је као новинар ваљевског листа Напред (1978–1994), био је управник лајковачке Градске библиотеке. Био је члан редакција Књижевне речи и Књижевних новина.
Члан је Матице српске, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.
Добитник је више значајних књижевних награда.
Живeo je и ствараo у Лајковцу.
Живeo je и ствараo у Лајковцу.
Дела и награде
Паликућа и Тереза милости пуна, 1976,
Црни колач, 1983,
Швапска коса, 1989, (награда Културно-просветне заједнице Ваљево)
Године расплета, 1992,
Живчана јапија, 1994,
Старе приче, 1996,
Сетембрини у Колубари, 1996, (награда Иво Андрић)
Лајковачка пруга, 1997, (награде Нолит и Бранко Ћопић)
Мале приче, 1999, (награде Бора Станковић и Библиос)
Лимунација у Ћелијама, 2000, (награде Рачанска повеља и Меша Селимовић)
Последња ружа Колубаре, 2001, (златна плакета Жак Конфино)
Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, 2002, (награда листа Напред)
Девет белих облака, 2003,
Оркестар на педале, 2004, (награда Стеван Сремац)
Кавалери старога премера, 2006.
Ћорава страна, 2007.
Путникова циглана, 2016.
Стојна ветрењача, 2020.
Црни колач, 1983,
Швапска коса, 1989, (награда Културно-просветне заједнице Ваљево)
Године расплета, 1992,
Живчана јапија, 1994,
Старе приче, 1996,
Сетембрини у Колубари, 1996, (награда Иво Андрић)
Лајковачка пруга, 1997, (награде Нолит и Бранко Ћопић)
Мале приче, 1999, (награде Бора Станковић и Библиос)
Лимунација у Ћелијама, 2000, (награде Рачанска повеља и Меша Селимовић)
Последња ружа Колубаре, 2001, (златна плакета Жак Конфино)
Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, 2002, (награда листа Напред)
Девет белих облака, 2003,
Оркестар на педале, 2004, (награда Стеван Сремац)
Кавалери старога премера, 2006.
Ћорава страна, 2007.
Путникова циглана, 2016.
Стојна ветрењача, 2020.