Раша Ливада: Попрскан знојем казаљки, Атлантида, Карантин, приредили и уредили ово издање са својим поговорима Милутин Петровић, Борислав Радовић. – Београд: Трећи трг, Београд: Чигоја штампа, 2017. – 275 стр; фотографије аутора.
Ово по свему узорно издање које садржи све три књиге Раше (Раденка) Ливаде (1948, Суботица – 2007, Београд) приредили су песникови књижевни пријатељи, и сами у овом часу и у многим часовима после овог значајна имена савремене српске послератне поезије. Књигу отвара прва књига Раше Ливаде Попрскан знојем казаљки (7-78 стр, 1969, издавач Просвета, Београд, Бранкова награда), други део је песникова књига Атлантида (83-164, Просвета, Београд, 1972), а трећи књига Карантин (165-238, Просвета, Београд, 1977, 1978). Следи целина о основним биографским подацима (родитељи (Ђуро и Бранка Ливада, отац директор библиотеке који је пропитивао читаоце да ли су прочитали позајмљене књиге, уколико утврди да нису, исписивао их је из библиотеке јер је сматрао да нечитањем оштећују књиге, основна школа Светозар Милетић у Земуну (1956-64), Учитељска школа у Сремским Карловцима (1964-1969), следи део о преводима поезије Раше Ливаде на стране језике и о његовим преводима са енглеског језика: Роберт Грејвс, Хуан Рамос Хименес, Т. С. Елиот, В. С. Мервин, Јехуда Амихај…, па покретање часописа Писмо 1985, оснивање Књижевног друштва Писмо 1988, и песникова различита ангажовања у Удружењу књижевника Србије, потпредседник Српског ПЕН центра, један од оснивача Српског књижевног друштва, 2001. А део Земун, заувек преписаћемо из књиге:
Године 2006. болест – рак у плућима.
Упокојио се 2007, 6. новембра, у Београду.
Сахрањен је у Земуну, у порти цркве Светог Димитрија, на Гардошу, у близини Миленијумске куле и Николајевске цркве.
Саставни део су и седамнаест црно-белих фотографија самог песника или у друштву писаца Д. Албахарија, Милутина Петровића, Петра Вујичића, Коље Мићевића и других. О особеностима Ливадине поезије и престанку писања песама после Карантина (1977) пишу у својим поговорима, Шта Ливада каже Борислава Радовић и Маштар Милутин Петровић.