Учесници Шесте међународне књижевне колоније СКД-Крупара

Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија).

Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.

Рођена 1966. у Бугарској, у Бургасу, на обали Црног мора. Завршила славистику на универзитету у Софији и затим радила као лектор за српскохрватски језик на универзитетима у Пловдиву и Великом Трнову и као професор српског језика на Војној академији у Софији. Десетак година живела као слободни уметник и бавила са преводима, а тренутно поново ради на Војној академији као професор бугарског језика.

Још од студија се бави превођењем које је постало њена стална љубав и занимање. Као млади преводилац добила супсидијум Међународног фонда In Tranzitum за двонедељни боравак у Београду у априлу 2000. године. Сарађивала је у заједничком бугарско-српско-македонском пројекту посвећеном женској поезији деведесетих година, у организацији воркшопа са истом темом и превела песме за Антологију 33 песникиња из Србије, Македоније и Бугарске, коју је званично представила у мају 2004.године на БЕПС-у. На почетку је више преводила поезију али са годинама радије преводи прозу и понекад драме. Превела више од 50 књига различитих српских, хрватских, босанских и македонских аутора. Између њих су Мирослав Крлежа, Борислав Пекић, Александар Тишма, Милорад Павић, Михајло Пантић, Светислав Басара, Јовица Аћин, Давид Албахари, Миљенко Јерговић, Дубравка Угрешић, Фарук Шехић, Влада Урошевић и др.

Од 2003. године је члан Бугарског Савеза преводилаца и од 2009. године – Клуба позоришних преводилаца.

Била је резидент Удруге Курс у 2017. и 2019. године је била члан међународног жирија за доделу Његошеве награде.

За превод романа Милорада Павића Предео сликан чајем (2010.) добила је награду Бугарског Савеза преводилаца, а 2014. године за превод „Мама Леоне“ Миљенка Јерговића – награду за изузетна достигнућа у области превођења.

Сваким новим радом осећа да све мање зна о уметности превођења. Воли море, али живи у Софији, далеко од њега, воли да чита из задовољства и да се састаје са пријатељима, али за ове ствари има све мање времена. Схвата да је превођење усамљена, свеобухватна активност која постепено претвара њен живот у странице преведених текстова, измештајући га га из опипљиве стварности у област фикције.

Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска

Рођена 1980. године у Шибенику (Хрватска). Завршила је славистику на Универзитету Јагјелоњском у Кракову (Пољска). Студирала је и полонистику. Лауреаткиња двадесетак награда. Збирка поезије Драгана Јовановића Данилова Балканска сјеста у њеном препјеву на пољски била је квалификована за награду Вислава Шимборска, Краков, 2024.

Бави се превођењем.

Превела је више књига поезије, прозе, драме, хаикуа, као и научне есеје и рецензије са српског, македонског, словеначког и хрватског на пољски, као и са пољског, словеначког и македонског на српски и хрватски, a међу њима и проф. Јулијана Корнхаузера, проф. Јануша Пастерског, проф. Васила Тоциновског, проф. Сњежану Кордић, проф. Јелину Ђурковић, проф. Слађану Миленковић, проф. Христу Петреског, др Елигјуша Димовског, др Аркадјуша Фрању, др Казимира Жарског, др Владимира Гасјевског, Јулију Хартвиг, Бохдана Ихора Антонича, Јержија Плешљаровича, Драгана Јовановића Данилова, Ненада Шапоњу, Борју Болчину, Пјотра Шевца, Богуслава Киерца, Криштофа Лисовског, Весну Денчић, Александра Чотрића, Јоана Бабу, Пјотра Сомеру, Душана Видаковића, Збигњева Мастернака…

Пише поезију, прозу, бајке, хаикуе, есеје и драме на пољском и српском. Књиге пјесама: Dzisiaj przyjdzie w brązowym, (пољски) 2006, реиздање 2007; Иза облака, (српски) 2008; Niepokoje niepokoju, (пољски) 2009; Vrh v temi, (словеначки; препјевао Фрањо Франчич) 2009; Gdy wybuchnie mina, (пољски) 2010; Ливење песме/Odlewanie wiersza, (српски и пољски; заједно са Обреном Ристићем и Дејаном Богојевићем) 2010; Мрвице времена у пространству, (српски) 2011; Жаба жаба/ Żaba żaba, (српски и пољски) 2012; Мозак/Mózg, (српски и пољски) 2012; Zamknięte urojenia, (пољски) 2012; Kolejny raz śniłam dom, (пољски) 2012; Bretkosë bretkosë, (албански; препјевао Мустафа Спахиу) 2016. Фаза и искра, (српски и пољски) 2018.; Причај ми о свјетлу/ Opowiadaj mi o świetle, (српски и пољски) 2021; Sznycel i filozofia róży (пољски) 2023; Pantokrator i inne wiersze (пољски) 2024. Бајка: Славенским путом (српски) 2013. Драме: Debiut Pana Chwastowkiego, (пољски) 2007; Христос у Цариграду – на путу за Рим, (српски) 2016; Христос во Цариград – на пат за Рим, (македонски; превела др Весна Миндушевска – Вељановска) 2018.

Антологије: Антологија савремених славенских умјетности Między Ochrydą a Bugiem, 2011; Антологија славенске љубави Miłość według twórców słowiańskich, 2012.

Станује у Дукли, у Карпатима (Пољска).

Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска

Петер Божик рођен је 1963. у Чантавиру (Србија). Студирао на Одсеку за хунгарологију Филозофског факултета у Новом Саду. Од 1991. до пресељења у Мађарску, уредник и у краћем периоду главни уредник часописа Új Symposion. Од 1991. живи у Веспрему (Мађарска). Учествује у оснивању часописа Ex Symposion. Одскора главни уредник часописа. Пише прозу, поезију и есејистику. Преводи са српског, хрватског и босанског на мађарски језик.

Преводи: Он (Миодраг Павловић), Сарајевски рукопис (Стеван Тонтић), Сарајевска књига мртвих (Јосип Ости), Топли оброк (Драган Думитров), Земља 2.0 и друге песме (Ана Марија Грбић), Сакупљене песме Данила Киша (заједно са Иштваном Ладањијем), некoлико песама Ота Хорвата, Војислава Деспотова, АлександраТишме итд.

Књиге:

Visszakézből (Ван контроле) 1989, Vérpuding (Крвави пудинг, 1999, Gourmandiai partraszállás (Искрцавање у Гурмандију, 2010, Behódolt tartomány (Додворена покрајина), 2020 (поезија), A pálinka dicsérete és más történetek (Похвала ракији и друге приче), 2012 (приче), Karácsonyi (Божић) Petra: Csantavéri Orlandó (Чантавирски Орландо), 2002, Az Attentátor – Matuska Szilveszter regénye (Атентатор – роман Матушке Силвестера), 2005, Följegyzések a Kór Házából (Записи из болничког круга), 2017 (романи).

Дејан Алексић (Краљево, 1972) песник, драмски писац, романописац и стваралац књижевних дела за децу. Дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.

Објавио је дванаест песничких збирки, књигу драма, један роман и преко двадесет књига за децу. Добитник је бројних значајнијих књижевних награда за поезију: „Васко Попа“, „Меша Селимовић“, Змајева награда Матице српске, „Бранко Миљковић“, Награда САНУ из Фонда „Бранко Ћопић“, „Мирослав Антић“, „Ристо Ратковић“, Просветина награда, Матићев шал, Бранкова награда. Поезија Дејана Алексића превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, немачком, словеначком и македонском.

За роман Петља додељене су му је награде „Милош Црњански“ и „Владан Десница“.

За драму Вина и пингвина 2010. године додељена му је Пекићева стипендија.

Као аутор књига за децу заступљен је у читанкама и обавезној лектири за основну школу. И у овој области награђен је готово свим важнијим признањима.

Члан је Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.

Ради као главни и одговорни уредник Издавачке делатности „Повеља“, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву.