Загорка Васиљевић: Клепсидра, поговор Светлана Станковић. – Београд: Књижевно друштво Свети Сава, 2017. – 90 страна, илустрације Зора Вићентијевић
Пред читаоцима је прва песничка књига Загорке Васиљевић (по образовању инжењер текстила, петнаест година се бавила професионалним манекенством и у краћем приоду била и новинар сарадник) сачињена од ниске хаику песама подељених на 9 тематско.мотивских целина. Можда је најтеже писати књижевну критику када је реч о кратким формама (афоризам, епиграми, хаику стихови…) због изражене сублимности одређеног стања, расположења, описа, рефлексије песника. Одавно је та далекоисточна форма широм света стекла своје поборнике. Упутан је и поговор доброг познаваоца те лирске врсте Светлане Станковић која и сама пише хаику, те је пре десетак година на великом конкурсу (пристигли радови око три хиљаде аутора из целог света) расписаном у Јапану добила једну од награда. Навешћемо неколико песама које читаоцима могу дочарати атмосферу и вештину овладавања хаику формом З. Васиљевић.
Стара фотографија
мама и тата
млађи од мене.
Није га родила,
Као своје воли га
сестрино дете.
Скелу и путника
на две обале реке
дуга спојила.
***
Брод у олуји.
Тоне. Слика на зиду
Спокојна.
***
Поче киша.
Улица ливада
Цветају кишобрани
***
Пређоше ми пут
Два ужарена смарагда
Црна мачка.