Горан Мракић: Мој родни крај света, предговор Слободан Симић – Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2018. – 107 страна, карикатуре Горан Ћеличанин
У свом досадашњем књижевном раду Горан Мракић (1979, Велики Семиклуш, тренутно је директор издавачке делатности Срба у Румунији. Пише на српском и румунском. Живи у Темишвару) огледа се у више књижевних родова/жанрова. Ту су 2 збирке поезије, три збирке кратке прозе и са овом књигом три књиге афоризама. После читања и “замишљеног” смејања над Мракићевим књигама (аутор на фотографији не изгледа нимало мрачно, чак се смеје) увиђамо велики распон тема које су произвеле афоризме, или како то у предговору каже др Слободан Симић “Уновој књизи има и спортских, љубавних, историјских, менталитетских, али свакако највише политичких, ангажованих, критичких.” Дакле, кад се “сити” исмејемо схватамо да Мракић припада самим врховима српског афоризма (можда и румунског) без обзира где живи, у Темишвару, Нишу, у Београду или на Исланду (тамо, ваљда због климе јер за добре афоризме потребно је топло срце/љубав, али и бритак ум, тј. хладна глава). Навешћемо неколико афоризама да би читаоци видели колико је Слободан Симић у праву као и писац ових редова.
Понављао сам два пута шести разред основне школе, али сам изгубљено време надокнадио на факултету.
Успешно се боримо против наркоманије. Куда ми прођемо, ту трава више не расте.
Неће више швапска чизма крочити на ово тло. Сада је у моди “Адидас.”
Нервира ме модерна технологија. Ручна бомба је ручна бомба!
Само једно име знам. Противнички навијачи су ме зато пребили на мртво име.
(напомена уз претходни афоризам: писац је ватрени навијач фудбалског клуба Политехника из Темишвара, сазнајемо из предговра)
“Дужина није битна,” раскокодакала се госпођа министарка у женској ревији, не мислећи притом на мужев мандат.
Добио сам позив из Хашког суда. Потпис – кадија.
Мој деда није добио Нобелову награду за медицину а пек`о је најбољу ракију.
Глечери се топе. Свет је полно болестан.
После двадесет година брака живимо као Ромео и Јулија. На ивици самоубиства.
Шверцовао сам украдену робу у Српској Атини. Пребили ме пандури са спартанским нагласком.