Здравко Крстановић
(30. јул 1950 – септембар 2024)
Рођен је у Сиверићу у Далмацији 30. јула 1950. године, преминуо је у Београду, септембра 2024. године. Био је песник, прозаиста, критичар, драмски писац и сценарист, члан Српског књижевног друштва. Гимназију је похађао у Книну и Сплиту, југославенске језике и књижевности и компаративну књижевност дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу. До октобра 1991. живео је у Сплиту, а отада је живео у Београду.
Књиге песама:
- Кнежевина риба (1974),
- Кућа (1978),
- Слогови од воде, на српском и македонском (1981),
- Динамит (1982),
- Обрнути мајстор (1984),
- Друге планине (1989),
- Пјесме на друму (1994),
- Изабране пјесме (1995),
- Исус Христ у пољу (1996),
- Рукопис из росе (1997),
- Ускоро, свиће (1998),
- Соба без огледала (2000);
- Изабране пјесме (2008);
- Наказе (2009)
Збирка лирских записа
- Књига од сна и јаве (1998)
- Шопенова вода (2003)
Остала дела
- књига Приче из хада, преведена на више језика, од 1992. до 2000. доживела је дванаест издања.
- Mонодрамa Човик на свиту, кап на листу, у две верзије (1979. и 1980),
- ТВ драмa Старац (1983)
- сценариo за кратки играни филм Рајски врт (1980).
Приредио
- Либар Миљенка Смоје (1981),
- Еротске народне пјесме (1984),
- антологију српске народне поезије Златна пјена од мора (1990),
- Дубровачке елегије Луја Војновића (1997),
- Гозбу Павла Соларића (1999),
- Чудесни кладенац / антологију српског песништва од Барање до Боке Которске (2002).
Награде и признања
- Добитник је више књижевних награда, а добио је и награду „Филип Вишњић“ за посебан допринос култури српског народа 2002.