Трибина Црњански као драмски писац је одложена због болести предавача. Термин одржавања ће бити одређен накнадно.
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ КАО ДРАМСКИ ПИСАЦ
Понедељак, 5. новембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице:
Милош Црњански као драмски писац
(поводом 125 година од рођења Милоша Црњанског)
Говори:
Зорица Несторовић
Уређује и води Дејан Симоновић
„Чини се да је заинтересованост научне и читалачке јавности за драме Милоша Црњанског осетно слабија него када су у питању његови романи и лирика. Али, напоменимо то одмах, иако претпостављамо да су разлози за то бројни, уроњени у поетички и искуствени хоризонт различитих времена, сматрамо да ниједан од њих не треба везивати за слаб уметнички квалитет пишчевих драма. Црњански је писао добре драме али су његови романи однели превагу у рецепцији. То је приметно чак и у значајнијем присуству различитих драматизација великих романа и других прозних дела овог писца у односу на поставку његових драмских текстова на позорницама.
Милош Црњански је у више наврата, различитим поводима и у разноврсним текстовима, напомињао да је написао или започео рад на неколико драма. Како су неке од њих изгубљене још за пишчева живота, његов драмски опус чине три драме. То су Маска (1918), Конак (1958) и Тесла (1966). За његов први драмски покушај истраживачи најчешће узимају један одломак сачуван на листу исписаном дечијим рукописом уз који стоји касније додата опаска писца „Из једне трагедије a la Jaksic год 1906-8?”. Дела Ђуре Јакшића Црњански је иначе радо читао а његовим стиховима о Венецији које изговара главна јунакиња драме Јелисавета, кнегиња црногорска се дивио. Ова веза са Јакшићем открива да у Црњансковој мисли о драми постоји неко пулсирајуће романтичарско жариште које потвђује и пишчева намера да уради докторску тезу о Лази Костићу, као и чињеница да је управо Бранку Радичевићу желео да посвети читаву једну драму (напоменимо кратко да је Радичевић један од главих ликова његове драме Маска). Не треба заборавити ни српског песника Петра II Петровића Његоша чији је Горски вијенац за Црњанског представљао велики театарски изазов.“
Зорица Несторовић