Роберт Тили: Убоги Лазар у градовима. – Београд: Геопоетика, 2016. – 238 стр.
Едиција Нотни списи у издавачкој кући Геопоетика намењена је пре свега истакнутим музичарима који су нашли “времена” и инспирацију да напишу понеку књигу (роман, прича, есеји, сећања…), суштински растерећени бриге других писаца о књижевној традицији, поетикама и осталог теоријског апарата науке о књижевности. А не мучи их ни то да буду нови у књижевности. Њихова мука и радост су пре свега: музика. Прошле године њима се придружио и Роберт Тили романом Убоги Лазар у градовима. Роман отвара као и у оним добрим старинским романима 19. века Пролог: Детињи дани крви са мотом Иве Андрића: “Што не боли, то није живот, што не пролази, то није срећа.” Следи 39 краћих и дужих поглавља, са Поговором који пише сам јунак/главни лик романа Лазар (убоги). Кроз Лазареву причу уверавамо се у истинитост Андрићеве мисли, а друго важно и дубоко утемељење у рефлексивној структури романа је новозаветна библијска прича о васкрснућу Лазаревом. Њу треба најозбиљније схватити и кад се читајући животне авантуре васкрслог Лазара у градовима добрим делом смејемо као што се смејемо врхунском хумору једног Е. Кишона, Иљфа и Петрова, или хумору С. Сремца, Б. Нушића, Душана Ковачевића и низа других старијих и савремених писаца. На различите начине савремени Лазар умире и васкрсава у различитим градовима. Узроци криптодепресије су разноврсни. Најпре, већ у 2. поглављу сахрањује вољену и непрежаљену супругу Тању која у 25. години умире од цирозе јетре остављајући мужу малу Машу, њихову кћер на старање. У завршним поглављима сад се брижни тата извињава одраслој кћери што га је виђала 2-3 пута годишње јер је морао да зарађује за хлеб свирајући по белом свету усну хармонику и гитару са познатим ex-jугословенским и светским бендовима. Интелигентна Маша (није то она Маша из Записа из подземља) потпуно разуме брижног оца. С друге стране, једна од Лазаревих темељних поставки изласка из суицидално-метафизичко-љубавних спекулација јесте да са својом суботичком, београдском и осталом браћом elan vital нађе у алкохолу: ту су сва жестока кратка пића овог света, јужнословенске и остале ракије уз пиво као хлеб јер има Б витамин, и бициклизму. Неколико поглавља посвећена су Лазаревој љубави према бициклизму (он би забранио све што иде на бензин, гас и нафту, поред бицикала оставио био једино ролере, коњске запреге: као у библијској Палестини, Ханану, Галилеји… итд.). У Тилијевом роману попијено је више алкохола него у Сабраним делима Чарлса Буковског, романима Москва-Петушки Венедикта Јерофејева и Опекотина Валентина Аксјонова, те Испод вулкана Малколма Лаурија. У структури књиге можемо издвојити и поучне приче анегдоталне форме. Навешћемо две: “Мој зубар, Хорват Роберт, студирао је стоматологију у Бону. Дипломски рад је насловио “Зашто десни крваре”, међутим, близина Хајделберга није му дала мира, и уписао је потом и филозофију. Докторирао је и на филозофији. Докторска дисертација се звала “Зашто десни крваре, а левичари не.” Стварно, зашто? Можда зато што су им Маркс, Енгелс, Лењин и остали попили сву крв? И друга: “… сећам се како си ми причао да си упознао на турнеји по Тајланду, зен учитеља и питао га шта се дешава након смрти, а он ти је одговорио да не зна. “Како не знате, па ви сте зен гуру?” “Да, али још никад нисам умро”, одговорио му је зен мудрац. Ето, један хришћанин који против своје воље стално васкрсава и један бесмртни зен учитељ. За крај, можемо и ово рећи, учини нам се као да је Роберт Тили писац који се “узгред” четири деценије бавио музиком. Роман се може сврстати и у тип тзв. пикарског романа у којима се спајају високе метафизичке теме са врхунском комиком.
Небојша Ћосић, 17. 3. 2017.