Александар Баљак: Зидови на хоризонту. – Београд: Архипелаг, 2016. – 251 стр.
Александар Баљак (1954, Црвенка), слободно можемо рећи, афористичар је европског/светског угледа. О томе поред неколико домаћих сведочи и неколико међународних награда, као и преводи на словенске, германске, англосаксонске, романске језике, на арапски и баскијски језик. Књигу објављену код угледног београдског издавача (новосадска Агора је пре неколико година “отворила” едицију за домаће и стране афористичаре) отвара мото који је сам по себи афоризам: Јелени, жени без које ме нема дозивајући у свест читалаца наслов књиге приповедака нобеловца Иве Андрића Јелена жена које нема. Насупрот меланхоличног наслова нобеловца једно хумано, такорећи покајничко признање афористичара целокупном женском роду. Прву целину (9-70 стр.) посвећену ратовима свих врста, од грађанских до општенародних који датирају још од библијских времена, започиње афоризам/водич за цео циклус који позива на међусобно материјално и духовно упознавање и туристичко дружење:
Србија је много лепа земља.
Који год део да узмете,
Нећете се покајати.
Издвојићемо још неколико из блока који се тиче ратних сукоба:
Оружје је одмах проговорило.
Ово је век комуникација.
Први утисак је најважнији.
Зато смо први почели да пуцамо.
Цивиле су убили на спавању.
Нису хтели да их буде јер је било јако касно.
Суштински цео блок у којима се разматра ратна тематика одише оптимизмом, здравим хумором, такорећи, одом ратном витештву од античких времена до данас. А ту је и будућност!
Друга целина/циклус доноси прегршт афоризама (73–118) посвећених друштвено-политичким питањима која су као и ратови актуелна од времена источњачких деспотија и грчко-римске културе до данас. Рецимо:
У политичком говору, осим реченог,
Нема ничег сувишног.
Док сам ја овде демократа,
Нико ми се неће мештати у посао.
Поука о правном леку:
ко правду тражи на суду, тај и треба да се лечи.
Следећа целина (119-164) почиње афоризмом: Плаћате ли картицом или бубрегом?, док је четврта (165-209) сложена студија посвећена лингвистичким и осталим контроверзама везаним за назив језика на коме и сам аутор (поновимо: Александар Баљак) пише своје афоризме, а ту је и широка лепеза других тема које се односе на “палету” уметничких делатности:
То је роман који већ првом својом реченицом
шчепа читаоца и онда га мрцвари до краја.
Неписмени више воле књиге о којима се прича.
Ако је истина да се афоризмом казује много,
Онда је афористичар причљив човек шкрт на речима.
Биљана платно белеше,
С намером да постигне астрономску цену на аукцији.
Кад је мој стриц поставио инсталације,
Ниједна птица није смела да слети на његову њиву.
Завршни циклус је права потресна балада у којој се сублимирају љубав између човека и жене са љубављу према спорту где се посебно акцентују фудбал и атлетске дисциплине: Издвојићемо (на жалост, због нестанка струје, а ту је и жена) тек неколико:
Песника је убила прејака реч,
а младожењу реч од само два слова.
Кад моја жена кува, ја једем све живо.
Наравно да те волим, драга,
али имам ја и других обавеза.
Наравно да ми се свиђа жена мог живота.
Туђе – слађе.
Драга, кад једно од нас двоје умре,
ја ништа нећу осећати.
Ожењен мушкарац мора да има девојку.
Не може да живи као пустињак.
Противничке играче сабили смо на мали део терена.
Нисмо им дозволили да изађу из нашег шеснаестерца.
Какав је то спортски објекат
у који човек не може да уђе с бејзбол палицом?
Захваљујући нашем маратонцу, трка још није завршена.
За крај и једна замерка издавачу. Ради бољег разумевања ових мисли, мудрих изрека, хумора и сатире проистеклих колико из индивидуалног талента Александра Баљка, толико из вековне традиције тзв. кратких форми (епиграм, епитаф, изреке, пословице, загонетке, итд.) присутних код свих народа, сматрамо да је књизи Зидови на хоризонту био потребан упутан књижевно-теоријски и критички Поговор, макар га написао и сам писац ове мудре књиге.
27. 4. Н. Ћосић