ЛЕТОПИС МАТИЦЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ – КЊИГА 500, година излажења 193. јул – август – Нови Сад: Матица српска, 2017. – 182. стране, главни и одговорни уредник Ђорђе Деспић
Већ из заглавља упућени читаоци схватиће традицију/време излажења часописа ЛМС, али није лоше да истакнемо, тј. препишемо текст с краја броја и позива на претплату: “Летопис Матице Српске је најстарији живи књижевни часопис у Европи и свету који у континуитету излази од 1824. године и ЛМС излази 12 пута годишње у месечним свескама, 6 свесака чини 1. књигу. Ето, један млад народ да има нешто старо 193. године. Овај летњи двоброј у целини је посвећен округлом столу одржаном 21. априла 2017 у просторијама Матице српске, са темом Имају ли интелектуалци будућност. Учествовало је 13 универзитетских професора, социолога, историчара, политиколога, књижевника из Србије, Црне Горе и Републике Српске. И добро је што је то био и сусрет различитих генерација, од “ветерана”, Славко Гордић (1941), Љубинко Милосављевић (1945), Слободан Рељић /1954, професионални новинар, главни и одговорни уредник недељника НИН, 2002-2009, докторирао на Филозофском факултету у Београду са темом, Промена карактера медија у савременом капитализму), преко средње и најмлађе генерације, Александар Врањеш (1981, Бањалука), Предраг Живковић, (1984, Никшић, социолог, политиколог, докторанд на Филозофском факултету у Никшићу), Немања Рајак (1987, Нови Сад, по струци социолог) и Јелена Марићевић (1988, Кладово, српска књижевност 17. и 18. века). Генерацијске и стручне разлике допринеле су различитим приступима и тумачењима два основна задата питања: Прва је да “се већ дуже време у јавности сматра како је фигура интелектуалца застарела, а да притом такав став никада био посредован озбиљном расправом о самом појму интелектуалца и његовим изгледима за будућност.”
Друго питање/феномен тиче се “постојања специјализованих институција које на себе преузимају улогу креирања слике света једне заједнице, а које имају привилегован положај у јавности. То значи да је позиција интелектуалца доведена у питање даљом специјализацијом у сфери интелектуалних послова, и да сада његово место у друштву и јавности све више заузимају експерти.” Од књижевника у овој свесци, тј. 500. књизи прилоге су дали (Славко Гордић, Слободан Владушић, Иван Негришорац, песник и председник Матице Српске, Јован Попов). Немања Рајак је у свом тексту Улога интелектуалаца у неговању културе отпора на друштвеним мрежама набројао 15 алтернативних медија, на основу “њихових вредности, њиховог контракултурног деловања и опозиционих политичких ставова према вредносном, културном и политичком мејнстриму следеће значајније медије и представнике који делују самостално (цитат са 172-173 стране). Па, наведимо их:
1) Нова српска политичка мисао (Укупно пратилаца: Фејсбук – 21 162; на Јутјубу – 828; на Твитеру – 5. 610);
2) Фонд стратешке културе (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 13. 250; на Јутјубу – 2. 349, на Твитеру – 645):
3) Спутњик Србија (Укупно пратилаца на Фејсбуку – 51. 793, на Јутјубу – 2. 407, на Твитеру – 9. 221);
4) Србин инфо портал (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 17. 081; на Твитеру – 5. 301);
5) Радио Снага народа (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 9. 858; на Јутјубу – 2. 826: на Твитеру – 249);
6) Балкан инфо (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 29. 349; на Јутјубу – 33. 594; на Твитеру – 4. 005);
7) Радио Сербона (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 2. 928; на Јутјубу – 2. 773);
8) Факти (Укупно пратилаца:: на Фејсбуку – 7. 134);
9) Нови Полис (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 8. 191; на Твитеру – 3. 126)
10) Борис Малагурски (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 238. 176; на Јутјубу – 18. 051; на Твитеру – 17. 282);
11) Андреј Фајгељ (Укупно пратилаца: на Јутјубу – 5. 692; на Твитеру – 6. 279);
12) Радио 2М/Милан Миленковић (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 1. 099; на Јутјубу – 2. 913);
13) Шта је демокраЦки (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 19. 024);
14) Дневна доза окупације (Укупно пратилаца: на Фејсбуку – 4. 260);
15) Жене у шареном (Укупно пратилаца: на Фејсбуку 1. 247).
Последња три медија су Фејсбук странице које делују троловањем и кратким порукама. Бројке јесу понекад досадне, али и доста тога нам причају. Белешке о ауторима текстова приредио је Бранислав Карановић.