Стеван Таталовић: Уступање места. – Београд: Трећи Трг – Чигоја штампа, 2016. – 73 стр.
Стеван Таталовић је добитник Бранкове награде за 2017. годину. Награда је са дугом традицијом и добар део награђених песника остаје у књижевности чак и када мењају жанрове, одлазе у прозне или критичке форме. Поједини од претходних добитника данас су у врху савремене српске поезије. Пошто је реч о првој књизи логично је да писац нема књижевну биографију па ћемо преписати биографску белешку са корица: Стеван Таталовић је рођен у Београду 1987. Пише поезију, академске и истраживачке чланке. Живи и ради у Београду. На књижевној критици је да неким текстом евентуално пропрати ауторову прву књигу. На крају, једно запажање. Песме под насловима Берлин, Рим, Стокхолм, Истанбул, Лондон, Атина, Варшава нису тзв путописна поезија. Таква одредница у теорији не важи за поезију већ за прозу: путопис, путописна проза, роман са елементима путописа… Навешћемо целу песмуБеоград деведесетих нема везе са мном (аутор је тада имао од пет-шест до 13 година 2000.):
Добро се сећам
Имао сам паковање креоле од пет комада –
Помешана осећања
Цртао сам једнобојне краве
Којима је из дупета вирила рибља кост
Чувена антена коју нисмо могли да купимо неколико
Месеци
Сви смо били нервозни без телевизије
Због комшијског лупања у шерпе,
Знали смо да је време да пођемо кући
И песму Атина:
европа је стара
европа не зна за себе
Шрапнел након експлозије балканскога духа
Није ме заобишао овог пута
Шенген наставља да постоји без идеје о помоћи
Неко ми је рекао да је плакао кад је убијен државник
Неко ми је причао да је плакао кад је срушен зид
Неки су ми причали да је у Грчкој све потаман
Да се свуда могу видети босоноги анђели
Али нисам то видео
Гледао сам у картонски тањир
Пластични прибор
Виљушку без једне оштрице
У воће убризгане пестициде
И све остало што је лажно
Н. Ћ., 21. 2. 2017.