БИБЛИОПИС број 11 – 12

БИБЛИОПИС – часопис за књижевност, уметност, културу и библиотекарство, , 2017. – Неготин: Народна библиотека Доситеј Новаковић. – 164 стр. – дизајн корица и ликовни прилози у броју Милоје Демиресковић, уредник часописа Власта Младеновић, e-mail bibnegotin@mts.rs, kidbibnegotin@mts.rs

Нови број часописа Библиопис у више него добром графичко-ликовном издању кроз низ доноси нове текстове наших писаца. Број отварају нове песме Милана Орлића у посебној рубрици Избор. Рубрика Цветник садржи 7 нових песама Живорада Недељковића, прозу Срђана В. Тешина под називом Исус Христ у супермаркету – симултанка, поезију Саше Радоњића, причу Васе Павковића Змије на врежама, више песама Драгана Лакићевића, две дуже песме Биљане Дојчиновић, песме Гордане Ђилас, Марка Станојевића и Синише Матасовића. Маринко Арсић Ивков у тексту “Чекајући помиритеља” пише о чињеницама у које су скоро само историчари упућени. Наиме, реч је о покушајима помирења и заједничког деловања припадника Југословенске војске у отаџбини (војници Југословенске краљевске војске који су избегли заробљеништво) и Народноослободилачке војске Југославије предвођене Комунистичком партијом којој је рат добродошао да поред борбе са окупаторима започне изградњу социјализма, наравно, на научним основама. Набројано је неколико личности са грађанске стране (тзв. великосрпске буржоазије) и официра који су посредовали у тим пословима: Јаша Продановић, Григорије Божовић,  Раде Драинац, Драгиша Васић, а ево и цитата с краја овог текста: “Поменућу судбину једног од њих, Светозара Стојановића Буђића, председника општине Власотинце у време ослобођења града септембра 1944. године. Власотинце су ослободили четници, али су потом јаке партизанске снаге напале град. Председник општине је са групом угледних грађања обелоданио “Апел грађанима Власотинца да се обустави братоубилачки рат.” У којем је предложено да се спорови између завађених страна реше после рата, уз арбитражу савезника. Кад су партизани заузели град, међу првима стрељали су председника који се заложио за национално помирење.

Сви су они покушали немогуће – да нас помире и уједине.  И сви су доживели тужну судбну. Тешко помиритељима.” Питање: Зашто су партизанске снаге напале град ослобођен од Бугара и Немаца? Питајмо мермерну плочу укопану поред Белог двора у “Кући цвећа” на београдском Дедињу.

У целини Светник читамо песме Павела Рудолфочич Черкашина у преводу с руског Душка Паунковића и Ханса Магнуса Енцесбергера у преводу Јелене Радовановић де Бор. У рубрици Прикази читамо о новим књигама Владимира Пиштала (Сунце овог дана), Милорада Грујића (Без граница), Мирка Магарашевића (Антологија српске Еротске поезије), Енеса Халиловића (Средње слово), Васе Павковића (Океан Дунав, награда Задужбине “Петар Кочић”), Дејана Симоновића (Растројства), Тање Крагујевић (Корона), Саше Радојчића (Слике и реченице), Предрага Марковића (Заводник ништавила), док нам целина Критика доноси текст Ане Стјеље о збирци Апнеја Жељка Медића. Издвојићемо и научни рад др Горана Максимовића са Универзитета у Нишу) “Градови српског реализма” (125-140 стр.). Из широке области библиотекарства ту је научни рад др Бранке Г. Радосавац из библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду Просветне и културне прилике у Неготину до 1918.