Понедељак, 3. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Читате ли Јелену Димитријевић?
Зборник радова, уреднице Биљана Дојчиновић и Јелена Милинковић
(Филолошки факултет у Београду и пројекат Књиженство)
Учествују:
Магдалена Кох
Биљана Дојчиновић
Уређује и води Дејан Симоновић
О зборнику
Иза интригантног реторичког питања из наслова Читате ли Јелену Димитријевић? налази се дванаест огледа у којима ће они који познају дела Јелене Димитријевић пронаћи подстицаје за нова тумачења, као и за теоријска, антрополошка и културолошка истраживања женске књижевности, балканског феминизма, оријентализма, балканизма и окцидентализма, а они који њено стваралаштво тек откривају, подстицајне водиче до опуса што се током последње деценије убедљиво профилише као нова жижа у канону српске књижевности.
Ауторке и аутори огледа потписују оригиналне научне радове који опусу Јелене Димитријевић прилазе из перспектива редефинисања и проширивања вредносног, културно-историјског и наставног канона српске књижевности (Магдалена Кох, Жарка Свирчев), издавачке праксе (Наташа Марковић), феминистичког и националног активизма (Јасмина Милановић), феминистичке интеркултуралности и транскултуралности (Владимир Ђурић, Јелена Милинковић, Слободанка Пековић), деконструкције оријентализма и специфичног балканског крипто-колонијализма (Светлана Слапшак), транснационалних и трансрегионалних концепата који проблематизују националну културну географију (Владимир Бошковић), културно-историјског и књижевног вредновања ауторкине ране прозе (Славица Гароња Радованац), родних трансформација и женске сексуалности у муслиманском друштву (Јована Реба) и оријенталистике као филолошке и културолошке дисциплине (Јелена Радовановић).
Зборник се појављује као једно у низу постигнућа у оквиру научно-истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године, која су делом или у целини посвећена личности и опусу Јелене Димитријевић (дигитална база података http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr , часопис http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php, међународна научна конференција http://www.knjizenstvo.rs/news_view.php?id=20, округли сто о Јелени Димитријевић http://www.knjizenstvo.rs/news_view.php?id=27) и представља драгоцен научно-истраживачки допиринос дисциплинама српске културне историје, науке о књижевности, компаративног проучавања књижевности и култура, теорије рода, етнологије и културне антропологије.
Зборник који су Биљана Дојчиновић и Јелена Милинковић приредиле у складу с највишим критеријумима друштвено-хуманистичких наука заслужује да буде објављен и доступан научној и широј јавности.
Др Зорица Бечановић Николић, ванредни професор
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Јелена Димитријевић
Јелена Димитријевић је рођена 1862. године у Крушевцу, у породици трговца Николе Миљковића. Била је десето дете а њена мајка Стаменка, по оцу Кнез-Милојковић, имала је 46 година када ју је родила. По смрти Николе Миљковића, породица прелази у Алексинац, у дом најстаријег полубрата Јелене Миљковић, Николе Петровића, имућног трговца. Ту Јелена почиње самостално да учи стране језике – од европских, научиће немачки, француски, енглески, грчки и, вероватно, италијански. Њено образовање је било кућно, али опсежно. Са 19 година удала се за Јована Димитријевића, артиљеријског потпоручника, чије су покућство, како је запазила, чиниле углавном – књиге. Са њим је исте године прешла у Ниш, где су, уз повремене прекиде, остали наредних седамнаест година. У Нишу објављује прву збирку поезије Јеленине песме I која јој доноси надимак „српска Сапфо“. Песма „Сунце јарко“ из те збирке певала се касније као народна песма. У Нишу Јелена Димитријевић почиње да учи турски језик и да посећује хареме, женске делове муслиманских домова. О томе сведоче Писма из Ниша (о харемима).
Са мужем прелази у Београд 1898. и у кући у Улици Француској број 29 (тада Позоришној) живи до смрти.
Јелена Димитријевић је учествовала у балканским ратовима као болничарка, а у Првом светском рату, 1915. године, остаје без мужа, свог „незаборављеног друга“. Писма из Солуна, писана 1908. године, показују не само слике младотурске револуције и њеног утицаја на животе жена, већ и дирљиво присан однос двоје супружника који се међусобно подржавају и помажу.
На почетку путописа Нови свет или У Америци годину дана, Јелена Димитријевић ће наговестити да је један од разлога што је те 1919. године кренула на далеки пут жеља да се заборави рат и зло које је донео.
Поред поменутих, њена најпознатија дела су и роман Нове из 1912, као и путопис Седам мора и три океана: Путем око света, који, објављен 1940, описује путешествије по Египту, Палестини, Сирији, Либану из 1926-27. Објављен је само први део тог путописа, други се чува у рукопису у Народној библиотеци Србије и пројекат Књиженство интензивно ради на њему.
Јелена Димитријевић је умрла у априлу 1945. године. Од тада почиње и маргинализација њеног доприноса која је трајала прилично дуго: интензивно интересовање за Јелену Димитријевић обнавља се тек од средине осамдесетих година прошлог века, и наставља у овом – до сада су јој посвећена два научна скупа (одржана 2004. и 2016. године); магистарски и докторски рад, текстови у часопису и бази Књиженство (www.knjizenstvo.rs) и другим научним часописима; крушевачка библиотека је дигитализовала и учинила доступним нека њена дела а поново су, код познатих издавача, објављена Писма из Ниша (1986), Писма из Солуна (2008), роман Нове (2012) и путопис Седам мора и три океана (2016). Објављен је и један роман који представља њену фикционализовану биографију. Улице у Нишу и Алексинцу које носе њено име, као и биста на нишкој тврђави аутора Александра Шакића, подсећају на ову изузетну жену и ауторку која полако изнова осваја заслужено место у нашој култури.
Детаљније у бази података Књиженство
http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/authors/jelena-dimitrijevic