Дивна Вуксановић: Филозофија медија 3 – онтологија, естетика, критика. – Београд: Факултет драмских уметности у Београду, Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Београд: Чигоја штампа, 2017. – 190 стр.
У уводној белешци ауторка истиче да су као и претходне две књиге идентичних наслова и поднаслова сабир “проблемски сродних текстова” од којих су поједини објављени у научној периодици и зборницима радова који третирају питања везана за медије (писани, електронски…) Књига садржи 10 насловљених поглавља уз одабрану библиографију (око 50 аутора и њихових књига) и нетографију, готово стотину www адреса. Ово тротомно дело представља један од пионирских научних радова везаних за причу о медијима, мада, због ауторкиног стила/начина писања, превођења на српски страних термина, мислимо да је могу разумети и мање упућени читаоци.Уосталом, проблематика медија је готово свакодневно присутна у самим медијима (новине, радио, телевизија, инернет, друштвене мреже…). Навешћемо наслове неких од поглавља (Перспективе филозофије: Филозофија медија, Медији као уметност, Криза штампе и контроверзни појам политичке коректности, Медијска глобализација и културе отпора, Будућност медија: Медији и смрт, Микро и макро космос: Човек и свет у интеракцији…). Кроз све целине ауторка се приближно држи истог принципа: поставља се теза/проблем (често је то већ наслов), детаљно се анализирају ауторкини претходници на истом послу (има и домаћих), сама ауторка расправља/полемише/анализира своју тезу у интеракцији са другим ауторима (видети и библиографију и нетографију, понајвише фусноте) и у завршном делу поглавља некад се теза оставља отвореном, некад затвара, али далеко од сваке догме. Важно је нагласити да је у ауторкиној књизи дат примат управо појму филозофија што не искључује ни историјску, социолошку или психолошку страну истраживања поводом медија. Филозофија никад није била “слушкиња” теологије, као што ни данас није “слушкиња” поменутих друштвених наука, па ни уметности. Она је увек “с друге стране” и природних и друштвених наука јер прва поставља питања на које дотичне науке треба да одговоре, односно, она, једноставно, “порађа” науке. Тротомна Филозофија медија из пера једне жене, поновићемо, изузетно је подстицајно дело како за друштвене и природне науке, саму савремену филозофску мисао, ништа мање за уметнике различитих профила. Дивна Вуксановић је редовна професорка на Факултету драмских уметности, и што је писцу ових редова новост предавач је на докторским студијама Електротехничког факутета у Београду на предмету Комуникологија. Саставни део ауторкине биографије чини и њена уметничка проза. Својим приповеткама ауторка се наметнула савременим антологичарима, било да је реч о тзв. родним антологијама (само списатељице) или, једноставно изборима, панорамама савремене српске приповетке без обзира на пол. Свесни смо да се неке ствари спорије мењају, а неке брже, али ово тротомно дело остаће велики допринос домаће мисли о феноменима медија. На промоцији књиге ауторка је сав свој напор и таленат око писања ове студије сажела у синтагму. Парафразирамо је: постоје информативни и забавни медији. Па ко хоће нека бира. Али, још од преантичких времена постоји васпитање (ето и педагогије) поводом нечега. И оног који производи нешто и оног који конзумира то нешто.