Ђорђе Писарев: У кухињи са Зевсом. – Зрењанин: Агора, Нови Сад: Агора – издаваштво, 2017. – 119 стр. илустровала Наталија Писарев
На почетку би требало прочитати поучну и духовиту белешку о писцу из које сазнајемо две чињенице. Прву: објавио 5 књига прича, књигу есеја и 13 романа, добитник неколико реномираних књижевних награда. И онда се упитамо: па колико тај човек има година, из ког времена и простора потиче. Из исте белешке сазнајемо да “обележен” именом Писарев, толико опседнут писањем уопште не користи типку делете. Рођеном 11. фебруара 1957. у Визићу (ваљда, негде у пространој Бачкој) његов живот и дело кореспондирају са извесним личностима и догађајима везаних за “фатално-фрактални” фебруар. У том месецу умрли су Америго Веспучи 1512. и Микеланђело Буонароти 1564, царица Марија Терезија прогласила Нови Сад краљевским слободним градом 1. фебруара 1748. (а могла је и раније), на Сретење Господње (усред зиме кад му време јесте) Карађорђе Петровић 15. 2. 1804. подигао Први српски устанак, а 1918. завршио га његов праунук регент краљ Александар Први Карађорђевић “срећним” Уједињењем.
Овај увод у текст романа У кухињи са Зевсом у складу је са духовитим илустрацијама Наталије Писарев, апсолвента докторских студија књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, као и са самим текстом нове ауторове романсијерске нарације подељене на 21. поглавље. Каква је та Зевсова кухиња? Да не би улазили у сложену језичку-метајезичку-фабулативну и гастрономску анализу (њу нека домаћице и домаћини испробају) навешћемо неке од рецепата који почињу стиховима најбољих јела Поспане Ане и настављају се прозом: 1. Бука и бес или Last frontiere: “Треба се држати правила:/Свако јутро једно јаје/организму снагу даје./Или то беше важи за јабуке?/Њу свакако не треба бацати/у тигањ на врело уље!” Најбоља јела Поспане Ане: Јаја на око 2. Шерпе и лонци из мензе фабрике “Гумарабика”: “Ништа лакше!/Биће добар, увек,/ако имаш добре састојке/да не би испало од свитања до сумрака./А ако и ти волиш пасуљ/Љубав ће ти бити узвраћена.” Најбоља јела Поспане Ане: Пасуљ са сувим ребарцима 4. На вашару таштине: “Нека котлети остану читаве ноћи/баш на ниској температури/у фрижидеру/у дубокој маринади./Да се сигурно и неопозиво утопе./Нека се после све добро запече./Да не бисте у току јела/чули вапаје: мее, ме, меее…” Најбоља јела поспане Ане: Јагњећи котлети у маринади и тако до 21. јела – поглавља Зима нашег незадовољства: “Доста бибера/и нека увек буде течности./Ако су буткица и купус ваљани,/код овог јела ни кувар са две леве руке/а без варјаче /не може да погреши.” Најлепша јела Поспане Ане: Кисели купус са буткицом.
Као што видимо писац комбинује два епитета најбоља и најлепша јела и поновимо иза стихова и имена јела следи прозно писмо. Наведимо још неке наслове у овој несвакидашње духовитој и хумористичкој књизи: Чаробни брег (јело, ваљда, гулаш), Хаљиница боје лила (јело: ћевапчићи), Изгубљен у кући смеха или глад је најбољи кувар (јело: пуњене паприке), Ловац у житу (јело: Шпагете у парадајз сосу), Уметник у гладовању (јело: печена пилећа крилца). И шта за крај него: Пријатно и добар тек!