Додела награде Биљана Јовановић и разговор с преводиоцем

Додела награде Биљана Јовановић

и разговор с преводиоцем

Видео: https://youtu.be/O_Nf2PRWKAc

Аудио доделе: https://www.mixcloud.com/SrpskoKnjizevnoDrustvo/dodela-nagrade-biljana-jovanovi%C4%87-nenadu-milo%C5%A1evi%C4%87u/

Аудио разговора: https://www.mixcloud.com/SrpskoKnjizevnoDrustvo/razgovor-sa-d%C5%BEonom-koksom-prevodiocem-biljanje-jovanovi%C4%87/

Среда, 23. септембар у 19 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

 

Додела награде Биљана Јовановић за 2019. годину

добитнику Ненаду Милошевићу

за збирку поезије Песме из лимба

(Културни центар Новог Сада, 2019)

Учествују:

Весна Тријић, председница жирија

Ненад Милошевић

 Разговор с Џоном Коксом

преводиоцем Биљане Јовановић на енглески језик

Разговор воде: Тијана Матијевић и Надежда Пурић Јовановић

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“

Жири за доделу Награде „Биљана Јовановић“ донео је одлуку да признање припадне Ненаду Милошевићу, за књигу Песме из лимба (Културни центар Новог Сада, 2019).

Одлука је донета већином гласова; у најужој конкуренцији био је и роман Болдвин Милице Вучковић (Београд: ЛОМ, 2019).

Кроз Песме из лимба Ненада Милошевића промиче пола века наше историје: преломни политички догађаји постају датуми у приватном животу песничког субјекта, мешајући се чак и у смрт његовог кућног љубимца. Искуство постојања је стога раслојено: живимо ли заиста на таласу пролазности, окружени онима које волимо и поштујемо, или у свету без памћења и без будућности, у лимбу, где су непомирљиве идеолошке парадигме у ствари напоредне. Субверзивност ове поезије произлази из њене спремности да се суочи са стварношћу без илузија али и без нетрпељивости; њена лепота је у превазилажењу свега што нас као људе раздваја.

 

Београд – Ниш – Нови Сад,                                                             22. априла 2020.

 

Чланови Жирија

Снежана Божић

Катарина Пантовић

Александар Костадиновић

Ђорђе Писарев

Весна Тријић (председница)

 

Досадашњи добитници награде су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије Лук и стрела и Ибрахим Хаџић за песничку књигу Непрочитане и нове песме (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу Бајке са Венере и Угљеша Шајтинац за књигу Вок он! (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича Вашарски мађионичар (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама Птичије око на тараби и Слободан Тишма за роман Quatro stagioni (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије PeeMeSme (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича Espirando (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман Несрећа и стварне потребе (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу Кавези (за 2013. годину), Ото Хорват за роман Сабо је стао (за 2014. годину), Светислав Басара за роман Анђео атентата (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман Кафана (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман Хелена или о немиру (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије Биће све у реду (за 2018. годину).

 

Биографија Биљане Јовановић

Биљана Јовановић рођена је 28. јануара 1953. године у Београду. Умрла је 11. марта 1996. године у Љубљани. Завршила је филозофију на Филозофском факултету у Београду.

Објавила је збирку песама Чувар (1977), романе: Пада Авала (Просвета, 1978. и Независно издање Слободан Машић, 1981), Пси и остали (Просвета, 1980) и Душа јединица моја (БИГЗ, 1984), драме: Ulricke Meinhhof (основа за представу Stammheim, СКЦ, Београд, 1982, редитељи Љубиша Ристић и Нада Кокотовић), Лети у гору као птица (Атеље 212, Београд, 1983, редитељ Зоран Ратковић), Централни затвор (Народен театер Битола, 1922, редитељ Владимир Милчин) и Соба на Босфору (објављена у ПроФемини бр. 1, Београд, 1996).

Објавила и заједничку антиратну преписку Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер, са Марушом Кресе, Радом Ивековић и Радмилом Лазић (немачко издање за „Suhrkamp“ 1993. и 1994. у едицији Апатриди, Радија Б92 у Београду).

Преводи на енглески језик: Пси и остали (Dogs and Others), Пада Авала (Avala Is Falling) у преводу Џона Кокса.

Превод на француски: Maison centrale: jeu dramatique en deux acts; Une chambre sur le Bosphore: jeu dramatique en neuf scènes, avec neuf fenêtres. Paris 2010, у преводу Mireille Robin.

Била је чланица првог Одбора за заштиту уметничких слобода основаног 1982. у одбрану песника Гојка Ђога у седишту Удружења књижевника Србије у Француској 7.

Биљана Јовановић била је председница прве невладине организације – Одбора за заштиту човека и околине, основаног 1984. године такође у Француској 7.

Током 90-их година била је међу оснивачима УЈДИ-ја, Хелсиншког парламента, Београдског круга, Цивилног покрета отпора. Била је иницијатор и учесник свих мировних и антиратних акција у Београду. Основала је ЛУР (Летећа учионица, радионица) за културно и интелектуално повезивање некадашњег југословенског простора.

Била је против гетоизирања држава, народа и људи, не признајући поделе по нацији и вери.

Појава Биљане Јовановић на књижевној сцени касних 70-их година 20. века била је освежење у амбијенту доминантне стварносне прозе.

 

Биографија Ненада Милошевића

Рођен је 5. јула 1962. године у Земуну.

Објавио је осам књига песама: Поспаност (Матица српска, Нови Сад 1992), Умањења (Просвета, Београд, 1996), Јурећи у рај (Народна књига, Београд, 2000), Места (избор из поезије, Народна библиотека “Стефан Првовенчани”, Краљево, 2004), Песме са Саве и Дунава (Рад, Београд, 2005), Тиме цоде (изабране песме, Аора наклада, Загреб, 2009), Воде и ветрови (Уметничко друштво ВРТ, Нови Сад‒Београд, 2012), Песме из лимба (Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2019).

Објавио је књигу микроесеја Лутајућа планета (Службени гласник, Београд, 2014).

Приредио је и Антологију новијег српског песништва Из музеја шумова (ВБЗ, Загреб, 2010).

Његове песме и есеји превођени су на руски, грчки, пољски, француски, енглески, шпански, немачки, словеначки и македонски језик. Заступљен је у неколико антологија српске поезије на страним језицима као и у неколико домаћих антологија.

Пише књижевну критику, есеје о књижевности, култури и политичкој теорији. Био је уредник за поезију у часопису Књижевне новине (1998-2001), деведесетих година члан уредништва часописа за женску књижевност ПроФемина, гост уредник (уредио пет бројева) часописа Тиса из Бечеја.

Добитник је награда Биљана Јовановић (2019) и Бранко Миљковић (2019) за Песме из лимба.

Завршио је Факултет политичких наука у Београду.

Радио је као уредник у Редакцији за културу, Редакцији за науку и образовање а сада ради као уредник у Редакцији документарног програма РТС-а. Уредио је и режирао преко сто ТВ емисија разних жанрова.

Ожењен је, има ћерку Марту.

 

Биографија Џона Кокса

Џон Кокс (John K. Cox) је професор источноевропске историје на Државном универзитету Северне Дакоте у Фаргу. Докторирао је тезом о Едварду Кардељу, а редовно објављује чланке и књиге о српској, словеначкој и југословенској историји. Тренутно се бави интелектуалном историјом из перспективе књижевности, политичких и друштвених токова национализма, фашизма и, посебно, комунизма. Бави се и књижевним превођењем. До сада је превео дела Данила Киша, Биљане Јовановић, Мухарема Баздуља, Ивана Цанкара, Вјенцеслава Новака, Миклоша Раднотија, Ајле Терзић, као и приче и краће списе Ива Андрића, Јасне Димитријевић, Штефана Хајма, Радомира Константиновића, Борке Павићевић, Јозефа Рота, Меше Селимовића и Тее Тулић. Тренутно ради на преводима трећег романа Биљане Јовановић Душа, јединица моја и Дер Kirschbaum Јурија Коха, као и на преводима романа Горана Петровића и Драгане Кршенковић Брковић.

 

Награда Биљана Јовановић се додељује уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Трибински програм Српског књижевног друштва се одржава уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Dejan Simonovic