ГОЈКО БОЖОВИЋ „МАПА“
Понедељак, 12. фебруар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Гојко Божовић „Мапа“
(Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, едиција Повеља, Краљево, 2017)
Учествују:
Јелена Ленголд
Саша Радојчић
и аутор
Уређује и води Дејан Симоновић
Нова књига песама Гојка Божовића Мапа (Повеља, Краљево, 2017) представља заокружену целину у којој појединачни циклуси књиге делују као поглавља једне заједничке приче у којој је изразито присутно неколико важних песничких фигура. То је најпре фигура путовања која од почетне до завршне песме говори о измештеном субјекту модерних времена који је увек у покрету и у неизвесној промени, али готово никада у свом природном лежишту. Одмах потом су то фигуре сећања и искуства, индивидуалних и социјалних страхова, као и фигура ствари које су препознате, издвојене и изложене преиспитивању у суштински испражњеном свету. Посебно место у овој књизи има фигура града као суме модерних искустава, али и као израза културног и историјског трајања. Обликоване у дијалогу са претходним књигама песама Гојка Божовића, у првом реду са Елементима (2006) и са Оближњим божанствима (2012), песме у књизи Мапа, у исти мах рефлексивне и наративне, истрајно испитују трагове старих прича у модерном искуству, као и карактер и значења нових митова који настају у узбурканом ткиву препознатљиве свакодневице у којој ови стихови препознају и очај и резигнацију, и сабрано ћутање и изразите гласове. Песме у књизи Мапа писане су у протеклих пет година.
Гојко Божовић (Пљевља, 1972), песник, књижевни критичар, есејиста, издавач.
Књиге песама: Подземни биоскоп (1991), Душа звери (1993), Песме о стварима (1996), Архипелаг (2002), Елементи (2006), Оближња божанства (2012) и Мапа (2017).
Књиге есеја: Поезија у времену. О српској поезији друге половине 20. века (2000) и Места која волимо. Есеји о српској поезији (2009).
Антологије: Антологија новије српске поезије (2005), Place We Love. An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (2006, 2011) и Свет око нас. Европски градови у новој српској приповеци (2009).
Награде за поезију: „Матићев шал“, „Брана Цветковић“, „Ђура Јакшић“, „Бранко Ћопић“ и „Europa Giovani International Poetry Prize“.
Награда за есејистику: „Борислав Пекић“.
Поезија и есеји Гојка Божовића превођени су на енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански, холандски, дански, португалски, чешки, мађарски, словачки, пољски, румунски, бугарски, словеначки и македонски језик.
Књиге изабраних песама Гојка Божовића објављене су у Македонији (Елементи, 2010) и у Бугарској (Името на езика, 2016). У Македонији је објављена и књига песама Гојка Божовића Околни божества : песни и хроники (2014).
Бави се приређивачким и уредничким радом.
Оснивач и главни уредник Издавачке куће Архипелаг и Београдског фестивала европске књижевности.
Потпредседник Српског ПЕН центра.
Живи у Београду.