Субота, 24. март у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Наш гост:Лукаш Мањчик
„affirmative“, књига песама – избор и превод с пољског Бисерка Рајчић
(Трећи трг, Београд 2006)
„Biserka”, књига о Бисерки Рајчић на пољском језику (Universitas, Krakow, 2014)
Учествују:
Лукаш Мањчик
Бисерка Рајчић
Уређује и води Дејан Симоновић
Лукаш Мањчик (Lukasz Mańczyk), пољски песник, есејиста, сценариста, културни радник рођен је 1978. године у Кракову.
Завршио је права на Јагелонском универзитету. У Лођу је на Филмској школи завршио Одсек сценарија. У Кракову, на Катедри за полонистику завршио је и постдипломске студије из пољске књижевности, а ускоро завршава и докторантске.
Води књижевно-музичке сусрете, трибине и књижевне вечери у Културном центру Кракова, домовима културе, школама… Сарадник је књижевних часописа широм Пољске.
Објавио је три збирке песама: обавезе светлости, affirmative, pasha 2007/punktstop. У међувремену је написао још три збирке: (blizina, do kampa i nazad; blizina, making of; prigovor) из којих је поједине песме објављивао у часописима.
Године 2014. објавио је у издавачкој кући Universitas књигу насловљену са Бисерка, чији је јунак Бисерка Рајчић, преводилац пољске књижевности, посебно поезије.
Члан је Удружења пољских писаца и Удружења филмских радника.
Добитник је више награда.
Превођен је, између осталог на српски.
Трећи Трг је 2006. објавио избор из његове поезије насловљен са affirmative. Налази се такође у двема антологијама Трећег Трга: Мој пољски песнички XX век и Речник младе пољске поезије, у преводу Бисерке Рајчић.
У краковској општини Кровоџа, у којој живи активан је на плану културе, уређења улица и паркова. Веома озбиљно се бави историјом тог простора. Са својим истраживањма учествује на научним конференцијама.
О књизи Бисерка
Бисерка Рајчић током 55 година је била бележник пољске књижевности, адвокат, изасланик, преводилац. У књизи, насловљеној са Бисерка, која је резултат вишегодишњих разговора она прекида ћутњу, после 55 година излази из сенке писаца, које преводи и разнородних проблема о којима пише. Поставши на тај начин главни јунак моје књиге: Српкиња, лауреат најзначајнијих пољских награда, од награде ЗАИКС-а (Савеза пољских писаца и композитора), Награде председника Републике Пољске, Награде Министарства спољних послова Републике Пољске, Награде за превођење поезије Збигњев Домињак, Награде за бављење пољским позориштем и превођење књига и текстова из театрологије Стањислав Игнаци Виткјевич и награде Трансатлантик, најбољем преводиоцу пољске књижевности (2009). Њен целокупан књижевни опус, од 1962. године до данас, садржи преко 1600 библиографских јединица, од чега 5 властитих књига, 8 антологија и 110 преведених књига из области поезије, прозе, есеја, афоризма, репортаже, филозофије, теорије књижевности, театрологије, историографије…
И, што је велика реткост, Бисерка успоставља контакт с писцем до краја живота.
О чему сведоче њене бројне антологије. Та пријатељства су специфична, јер се ретко с њом виђамо, али се разумемо без речи. О чему говори и питање које ми је упутила на самом почетку настајања књиге Бисерка: „Како је замишљаш? Да ли као писање са четири руке?“. У разговору од 28. 10. 2008. додавши: „Она не може бити ода, јер ће испасти досадна. Не може се темељити ни на линеарном ритму. Ја сам особа формирана на фрагменту, џезу, авангарди… Осим тога, више се занимам за свет него за саму себе“.
И да закључим: Књига Бисерка је прва књига у Пољској, чији је главни јунак преводилац.
Лукаш Мањчик