Игор Маројевић: Туђине и Да се не замери

Понедељак, 10. децембар у 20 часова

Српско књижено друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом

Игор Маројевић:

Туђине, роман (Лагуна, 2018)

Да се не замери, CD (Metropolis Music)

С Игором Маројевићем разговара Дејан Симоновић

Уређује и води Дејан Симоновић

У роману Туђине, Београд се сагледава из перспективе дошљака, тридесетогодишњег Ратомира Јауковића, који упркос бомбардовању 1999. и општем пропадању града и (ауто)деструкцији бројних ликова из своје блиске околине не одустаје од потраге за витализмом и љубављу, те долази у неизвестан и непредвидив конфликт са окружењем.

Туђине бацају накнадно, знатно другачије светло на романе Праве Београђанке, Двадесет и четири зида и Партер, као и збирку прича Београђанке, књиге које заједно са новим ауторовим насловом чине његово „Београдско петокњижје“, јединствени прозни циклус у новијој српској књижевности.

 

У сарадњи са Metropolis Music Игор Маројевић је објавио своје прво самостално музичко издање – албум Да се не замери који садржи девет ауторских нумера и једну обраду. На овом албуму Игор пева и свира бас и ритам гитару, одсвирао је и неколико соло деоница, док је посебно значајан гост албума у том сегменту Ненад Пејовић из групе Канда, Коџа и Небојша.

Осим девет композиција и текстова, писац је учествовао у стварању дела аранжмана, у чему је, између осталих, сарађивао и са лидером групе Генерација 5, Драганом Јовановићем Крлетом. Продуцент албума и потписник главног дела аранжмана јесте Милан Милосављевић Бурда, у чијем студију у Београду је снимање трајало од краја новембра 2017. до почетка јуна 2018.

 

Игор Маројевић рођен је 1968. године у Врбасу. Дипломирао је Српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Новелу Обмана Бога објавио је 1997, а затим и романе Двадесет четири зида (1998, 2010), Жега (2004, 2008), Шнит (2007, 2008, 2014), Партер (2009), Мајчина рука (2011) и Праве Београђанке (2017), као и збирке прича Трагачи (2001), Медитерани (2006, 2008) и Београђанке (2014, у шест издања; најкомерцијалнија збирка српске кратке уметничке прозе 21. века) и књигу есеја односно публицистике Кроз главу (2012) и Крв је вода (2018). Његова дела или њихови одломци објављивани су на шпанском, португалском, каталонском, македонском, немачком, енглеском, италијанском, словеначком, мађарском, украјинском, чешком, пољском, румунском, грчком, данском и бугарском језику.

Написао је драму „Номади“ која је у продукцији барселонског Института за театар извођена 2004. на каталонском и шпанском језику, на којем је и написао комад. На БЕЛЕФ-у 2008. године изведена је „Тврђава Европа“, српска праизведба драме „Номади“, као ауторски превод сопствене драме. По његовом роману Двадесет четири зида у Београдском драмском позоришту извођена је истоимена позоришна адаптација 2003/ 2004. Такође у БДП-у се од 2009. до 2011. изводио његов други комад „Бар сам свој човек“. По мотивима његове драме „Радован 2013.“ новосадска трупа Јорик је извела истоимену представу 2013.

Са шпанског је преводио, између осталог, књиге Ане Марије Матуте, Роберта Болања, Макса Ауба и Биографију Томаса Бернхарда Мигела Саенса.

Добио је више књижевних награда, између осталог „Károly Szirmai“, Награду из Фонда „Борислав Пекић“ и „Десимир Тошић“.

Члан је Српског и Каталонског ПЕН центра и један од оснивача Српског књижевног друштва, преко којег остварује статус самосталног уметника од 2002.

Контакт: igormarojevic@gmail.com

Веб-адреса групе Игор Маројевић са више од 3000 чланова: https://www.facebook.com/groups/111744494461/.

Dejan Simonovic