Нагиб Махфуз: Срце ноћи, превео с арапског Мирослав М. Митровић. – Београд, Албатрос плус, 2016. – 135 стр.
Пред читаоцима је роман египатског писца Нагиба Махфуза (1911-2006, за сада једини арапски писац који је добио Нобелову награду 1988). Написао је више од шездесет књига различитих жанрова. Од историјских драма, романа, прича, филмских сценарија, новинских колумни, есеја. Важно је истаћи да је овај писац високо уздигао форму романа који до њега једва да је постојао у арапској литератури. Доминирали су поезија и приповетке. Композиција романа Срце ноћи једноставна је да једноставнија не може бити. У једном каирском ресторану седе два пријатеља, млади адвокат и главни лик Џафер ар-Рави. Џафер на почетку књиге истиче да ће инсистирати да му се врати дедин вакуф (зграде, куће, дворишта, земља), ако треба ићи ће до Врховног суда Египта и самог председника државе. Пријатељ му објашњава да је деда сав вакуф тестаментарно завештао држави да ради с њим шта хоће и да је повраћај немогућ. Џафер живи међу рушевинама дединог вакуфа (у једном од египатско-израелских ратова авионска бомба је пала на имање) и издржава се просјачењем. Затим следи велика лична прича коју Џафер прича адвокату: од детињства, школовања преко зрелог доба и великог успона у адвокатској и политичкој каријери (на врхунцу адвокатске праксе, Џафер је припадник једне од странака која на египатски начин заступа левичарско-марксистичке идеје), до слома кога проузрокује његов сукоб са професором Кабиром. Идејни сукоб резултира физичким обрачуном и трагедијом. Књигом доминира јунаков монолошки сказ повремено прекидан подстицајним питањима младог адвоката. А завршетак је парадоксалан. Ово је роман дијалошке форме готово без интервенција и коментара, спољашњег тзв. свезнајућег приповедача. Као такав, писца ових редове подсећа на Платонове дијалоге кад је о форми реч, али и и кад су мисаони продори у суштине/битне ствари људске егзистенције, без обзира да ли се ради о 5-6. веку пре Христа, или данашњем времену, око хиљаду триста и нешто година после упокојења пророка Мухамеда који је Алахов гласник.
Небојша Ћосић, 17. 3. 2017.