НЕНАДУ ЈОВАНОВИЋУ
НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ
ЗА 2022. ГОДИНУ
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА
На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2022. коју додељује Српско књижевно друштво, конкурисало је 204 наслова најразличитијих жанрова. У шири избор уврштено је 16 наслова, а у ужи следећих пет:
- Драгица Стојановић, Глувонема, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 2022.
- Драгољуб Павлов, Пут у Лилипут,Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.
- Горан Чолакхоџић, Дворишна врата земље,Раштан издаваштво, Београд, 2022.
- Маја Солар, А хтела сам, ППМ Енклава, Београд, 2022.
- Ненад Јовановић, Каин и Абот, Авељ и Костело,Архипелаг, Београд, 2022.
На седници одржаној 26. априла 2023. године, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Драган Бошковић (председник), Даница Вукићевић и Тијана Матијевић, једногласно је донео одлуку да се Награда БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2022. годину додели књизи:
Каин и Абот, Авељ и Костело
Ненада Јовановића
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Колико само поезије у једној књизи. Колико фигура, прелаза значења, слојева културолошких знакова. Колика лакоћа писања поезије. Као могући резиме певања, као наговештај неког будућег певања, песничка књига Каин и Абот, Авељ и Костело изнова потврђује колико је Ненад Јовановић аутентичан песник, а свака његова песма поезија за себе. И не само да се у његовим стиховима рефлектују неке трансисторијске/интертекстуалне песничке нити, нити је његова поезија само духовит онолико колико је трезвен дијалог са културом и савременошћу, него као да наша поезија овом књигом добија неки свој будући глас. И то онолико колико „класик“ једног времена говори из будућности. А Ненад Јовановић се овом својом књигом потврдио као класик.
Јовановићеву поезију треба читати на најмање три равни: прва је иронијска/пародијска, друга је интелектуална, трећа: чиста поетска фигурација. И да је само једну од наведених равни активирао и уобличио, већ би то била изванредна поезија. Јовановић, опет, хоће СВЕ. И да се отвореном или деликатном иронијом поигра са свим могућим друштвеним, културним (медији, филм, литература, најшире схваћена уметност) стереотипима, и да нам покаже интелектуалну надмоћ преобиља знања, и да нам све то презентује у тако благом, чак ненаметљивом језику, који левитира између филозофског и уличног дискурса. Без грча, чак без имало напора, Јовановићев „стил“ нас води у спиралу тако суптилно а драстично диференцираних планова да више не знамо у чему уживамо: у иронији која се смекшава, у интелекту који се претвара у осећај/слику, у самим преливима слика које мисле. Зато читалац Каина и Абота, Авеља и Костела мора бити отворен сложеним слојевима и значењима поетских знакова и њиховом смислу који ће га запосести. Или све, или ништа; или поезија или ништа – био би кредо ове књиге Ненада Јовановића.
И ова поезија није разарајућа, није ни нихилистичка, па ни трагичка. Она је поезија и утолико људска, и то у временима када све људско одлази у заборав. Рецимо: мангупски људска, интелектуално надмена, а опет блага као гутљај далекоисточног чаја. Сто десет страна „вожње“ кроз свет (и историју) поезије и културе, кроз различите геокултурне топониме којима је Јовановић завртео не ову земљу какву је културноисторијски знамо него нас је убацио у неку нову, садашњу а будућу „ГЕУ“ и њену културу. Сто десет страна „вожње“, опет, неким исувише личним трансверзалама. А оно што нам Јовановић несвесно говори: нема, ипак, више нас, оног посебног, индивидуалног, спутавајуће локалног: „возимо“ неком новом земљом, новом културном топографијом, „возимо“ бескајима новог света, семиолошки „возимо“ као производи културе. Али и поезије. И зато још увек људи! И цела та „вожња“ испраћена је прелепом музиком језика. Сто десет страна музике; али и (глобално)културно-песничка енциклопедија на сто десет страна, поетски катихизис; дневник…? У сваком случају: нови LP Ненада Јовановића. А на овом виртуелном винилу непоновљиви звук, понављамо, Јовановићевог (трансмодернистичког) СВЕ.
Ништа друго жирију није остало него да награди то СВЕ Ненада Јовановића, оно СВЕ Каина и Абота, Авеља и Костела. Јер оно се не може изговорити на неком другом дискурсу, нити у овом саопштењу, већ само на језику поезије Ненада Јовановића. И то онако како
„Свети Фрања није изговарао, него
блејао име Витлејема“!
У Београду, 26. априла 2023. године
____________________________
Драган Бошковић (председник)
____________________________
Даница Вукићевић
____________________________
Тијана Матијевић