Преминуо је Богдан А. Поповић, књижевни критичар, уредник, антологичар, приређивач, члан Српског књижевног друштва и српског ПЕН центра.
Рођен у Новом Саду 1936, дипломирао Општу књижевност и теорију књижевности на београдском Филолошком факултету.
Од 1962. до 1982. у Књижевним новинама имао низ задужења, као коректор, лектор, секретар редакције, оперативни уредник, в.д. главног и одговорног уредника.
Као стипендиста Фулбрајтовог програма предавао југословенску књижевност на два америчка универзитета.
Десет година био уредник у издавачкој кући ,,Просвета“ где је уређивао песничка издања, цела кола нових песничких књига, изабрана дела, речнике, преведена издања.
Главни уредник Књижевности, најстаријег београдског књижевног часописа, био је три године, додао низ сталних рубрика, представљао опусе и капитална дела истакнутих аутора, Мирослава Јосића Вишњића, Зорана Живковића, Слободана Зубановића, Драгана Великића, Радована Белог Марковића, Славка Лебединског, Јована Христића, Предрага Палавестре, Ивана В. Лалића, Бранимира Живојиновића и других, савремену књижевност Македоније, Мађарске, Румуније, Аустрије, Грчке, Словеније, Русије, Израела, Босне и Херцеговине, Словачке.
Уредник многих књижевних скупова, председник жирија за доделу престижних књижевних награда ,,Владислав Петковић Дис“, ,,Десанка Максимовић“, ,,Васко Попа“.
Дугогодишњи члан, а 1992. секретар српског ПЕН центра. Награду ,,Исидора Секулић“ за критичарску делатност добио 1997, награду „Ђорђе Јовановић“ за најбоље критичарско-есејистичко дело 2012.
Дуже од пет деценија редовно или повремено сарађивао у низу књижевних публикација бивше Југославије и данашње Србије, Савременик, Књижевност, Израз, Живот, Књижевне новине, НИН, Одјек, Политика.
Стални критичар, целу деценију, у Књижевним новинама, готово две деценије у недељнику НИН где је представио неколико стотина нових песничких и есејистичких дела савремених српских писаца.
Саставио изборе с пропратним текстом из поезије Лазе Костића, Васка Попе, Миодрага Павловића, Стевана Раичковића, Бранка Миљковића и других, два избора текстова објављених у Књижевности; уредио антологијски избор из поезије Љубомира Симовића и других.
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
Начела и дела, критички дневник (Матица српска, Нови Сад, 1970)
Поезија и традиција, тематска анторогија песама (издање часописа Савременик, Београд, 1971)
Поезија и критика, есеји и критике (Слово љубве, Београд,1972)
Савремени песници, критике (Радивој Ћирпанов, Нови Сад, 1975)
Дневни послови, чланци и критике (БИГЗ, Београд, 1981)
Епски распон Миодрaга Павловића, есеј (Графос, Београд, 1985)
Песници и критичари, есеји и критике (Просвета, Београд 1998)
Критички колажи (Просвета, Београд, 2006)
И песници и критичари, есеји (Београдска књига, Београд, 2012)
Спорења (Просвета, Београд, 2013)
Распони (Танеси, Београд, 2016)
Обједињавање: о делима Љубомира Симовића (Танеси, Београд, 2017)
Епопеја: песме и поеме Миодрага Павловића (Танеси, Београд, 2021)
Искораци, о критици и о критичарима поезије (Танеси, Београд, 2023)