У четвртак, 10. новембра, у Малој Сали Коларчеве задужбине одржана је изузетно посећена трибина под насловом „Религија и/или секуларизам“. Догађај је организовала Удружена трибинска акција (УТА), која представља подухват Народне библиотеке Србије, Задужбине Илије М. Коларца, Културног центра Београд, Куће краља Петра, УК Пароброда и Српског књижевног друштва.
Пише: Оливера Маргетић
Циљ УТА, како је на почетку трибине и истакнуто, јесте да подстакне јавни дијалог, донесе свеж приступ и унесе додатну живост и разноврсност у трибински програм. У оквиру овог подухвата, већ је организована трибина „Љубав у доба капитализма“, а за децембар је најављена трибина „Књижевност као канон“.
Трибину „Религија и/или секуларизам“ модерирале су Лаура Барна и Милена Ђорђијевић, а њихови гости били су Србијанка Турајлић, Јелисавета Благојевић и Александар Ђаковац. Зоран Костић Цане, нажалост, није био у могућности да учествује иако је, такође, био предвиђен као један од учесника. Лаура Барна истакла је да „и“ у наслову тибине треба да буде помирљиво и поставила уводно питање за све госте – шта за њих представља вера и веровање. Србијанка Турајлић одговорила је ставом да смо сви ми верници и да је једина разлика у томе што неки верују у постојање креатора, док други верују у то да креатор на постоји. У сваком случају, без обира на разлике толеранција мора постојати. Јелисавета Благојевић се сложила са својом саговорницом, премда је истакла да појам толеранције можда и није најадекватнији у данашњем времену јер захтева одговор на питање – ко смо то ми. Александар Ђаковац подсетио је посетиоце на блиску везу између вере и љубави у хришћанству.
Учесници су, такође, говорили и о моралу у секуларним друштвима и савременом свету. Госпођа Турајлић је на ово питање имала песимистичан одговор, сматрајући да је стање морала у друштву данас трагично и да је нестало осећање стида. Александар Ђаковац, на питање шта онда ради 62% верника ако је морал у опадајућем стадијуму, истакао је да он уопште нема тако негативно мишљење и подсетио је на сумерске и акадске списе у којима се тврдило да је тада стање морала било најгоре. Јелисавета Благојевић, пак, рекла је како није сигурна како би се уопште могло измерити опадање моралних вредности, и да би заправо требало разговарати о томе шта су данашње вредности.
Учесници су разговарали и о различитим облицима секуларизма и о бројним примерима и варијацијама секуларизма у европским државама. Доста речи повело се и о веронауци у јавним школама, која је уведена управо у време када је Србијанка Турајлић била помоћник министра образовања. Она је истакла да је увођење веронауке у школе велика грешка, а да је увођење грађанског васпитања као алтернативе довело до искључиве поделе на грађане и вернике. Александар Ђаковац, са друге стране истакао је да не види проблем у увођењу веронауке у јавне школе. Он се сложио са тиме да подела између грађана и верника не би требало да постоји, али да проблем није у веронауци, која, како је Ђаковац истакао, за разлику од грађанског васпитања има компетентан кадар. Јелисавета Благојевић, пак, проблем види у чињеници да је реч о јавном простору школе, а не у простору цркве.
За крај, учесници су се дотакли контроверзне теме реакција цркве на приватна опредељења грађана, позива на линч од стране представника цркве и питања забране бурке у Француској. Ова тема је и код учесника и код публике изазвала помало бурне реакције. Након бројних питања из публике, Милена Ђорђијевић је госте питала верују ли да ће добро и лепо, хришћанске вредности, тријумфовати. Ђаковац је одговорио потврдно, са напоменом да верује у Царство божје, Србијанка Турајлић је, такође, имала потврдан одговор, али уз напомену да је реч о људским а не хришћанским вредностима, док је Јелисавета Благојевић оставила публику без оптимистичног одговора.