Две песникиње – две књиге: Санда Ристић Стојановић и Маријана Јовелић

Две песникиње – две књиге:

Санда Ристић Стојановић и Маријана Јовелић

  

Петак, 13 април у 20 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

 Представљамо: 

Две песникиње – две књиге

Санда Ристић Стојановић „Четвртина апсурда“, књига песама

(Граматик, Београд, 2017)

Маријана Јовелић „Кондор“, књига песама

(Народна библиотека „Стефан Првовенчани, едиција Повеља, Краљево, 2017)

 

Учествују:

Санда Ристић Стојановић

Маријана Јовелић

Води: Живко Николић

 

 

Санда Ристић Стојановић рођена је у Београду 1974. Дипломирала је филозофију на београдском филозофском факултету. Ауторка је осам књига поезије чији су издавачи Светови, КОВ, Адреса и Граматик и једна од четири аутора у заједничкој збирци поезије „Из сенке стиха“ – Граматик.

О њеним гимназијским песмама говорио је Оскар Давичо за Трећи програм радио Београда, уредник емисије Радмила Глигић.

Уредник четири књиге које су јој објављене у Књижевној општини Вршац ( КОВ ) био је Петру Крду ( 2007 – 2011).

Преводи поезију са енглеског.

Пише и објављује приказе поезије ( О. Давичо, П. Крду, Б. Миљковић, Душко Новаковић …).

Била је уредник у издавачкој кући „ Белетра“ и главни уредник књижевног часописа „Ковине“ (КОВ).

Објавила низ филозофских есеја у зборницима Естетичког друштва Србије( филозофски есеји у следећим зборницима Естетичког друштва Србије: Утицај естетике на уметност, Естетика и образовање, Проблем креативности, Проблем укуса, Криза уметности и нове уметничке праксе, Проблем форме, Homo aestheticus…). У књизи

Њене песме и кратке приче објављене су у бројним зборницима савремене књижевности.

Члан је Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије и Естетичког друштва Србије.

 

Јовелић Маријана рођена је 1974. године у Суботици. Филозофски факултет – група историја, завршила у Београду, где је стекла и музичко образовање, завршивши музичку школу “Станислав Бинички”, одсек клавир.

Објавила збирке поезије „Каноса пред твојом душом“ (2005) и “Кондор” (Повеља, 2015). Књига „Кондор“ била је у ужем избору за награду „Бранко Миљковић. Поезију и есеје објављује у периодици. Објавила је у „Повељи“, „Београдском књижевном часопису“, „Корацима“, „Пољима“, „Сенту“, „Књижевном Листу“, „Градини“, „Балканском књижевном гласнику“, „Златној греди“, „Летопису матице српске“, „Руковету“, “Екерману”, “Кварталу”.

Звање кустоса и вишег кустоса стекла у Народном музеју у Београду, одбранивши радове на тему: “Развој војне капе у Србији од 1809. до 1941. године“ и “ Партизанска пропаганда у Србији 1941. године, у архивској грађи Војног музеја”. Аутор је бројних стручних радова из области униформологије, објављених у музејским и архивским часописима, као и у зборницима научно-стручних скупова. Аутор је изложби „Из непознатих фондова Војног музеја“ и „Два века војне униформе у Србији“. Учествовала, као сарадник, на три изложбе међународног карактера. Реч је о изложбама „Ратници слободе“, уприличеној поводом 130 година од руско-турских ратова, у сарадњи Војног музеја и Националног Војноисторијског музеја у Софији, као и о изложби „60 година отпора у Европи“, Музеја Савремене историје у Милану. Такође, учествовала, као сарадник, на изложби реализованој у сарадњи Војног музеја у Београду и Војног музеја у Букурешту, под називом „Карол Поп де Сатмари, сведок једног доба“. Ради као виши кустос и водич кроз музејску поставку у Војном музеју у Београду. Члан је Музејског друштва Србије и Српског књижевног друштва.

Dejan Simonovic