Видео запис: https://youtu.be/KUgZ_1ElHm0
Соња Атанасијевић
СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА
Издавач: Блум издаваштво, Београд
Четвртак, 19. 05. 2022. у 20 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Учествују:
Књижевна критичарка др Наташа Анђелковић, уредник Александар Шурбатовић и ауторка, модератор Дејан Симоновић.
Одломке из романа интерпретира глумица Тара Ђурашиновић.
Прича о усамљености и депресији, о вечитој потреби за љубављу у једној дистопијској атмосфери, у којој се рађа све мање деце, читава насеља остају без деце, затварају се школе и вртићи… Радња се одвија у Београду, 2027. године.
Роман је исприповедан у три гласа.
Један глас припада Невени која се враћа у седамдесете године прошлог века, приповедајући о свом детињству, родитељима, пријатељству с Јованом, девојчицом из исте зграде, с којом ће остати блиска 50 година, када Јована умире.
Други глас припада Јовани, и то је глас са оног света.
Трећи приповедач је Посматрач, заправо глас вештачке интелигенције. Он доноси причу о Невениној свакодневици откривајући да је Невена у депресији и да се можда припрема за самоубиство. Одјавила се са друштвених мрежа, не виђа никога, на врата јој долазе само случајни посетиоци – активисти странке „Лудило, брате“ (састављене од депресиваца и шизофреничара), гатаре, кловнови…
Као главни мото овог дела приче, па и романа у целини, провлачи се питање „Ко је крив?“. Дакле, ко је крив када се деси психички лом? Генетика, детињство, родитељи, окружење, систем?
О ауторки
Соња Атанасијевић објавила је девет књига – осам романа и једну збирку прича.
Романи: Они су остали, Црвени круг, Бекство из акваријума, Наранџе за Божану, Ко је убио Алфија, Ваздушни људи, Велика лаж, Спавај, звери моја.
Збирка прича: Крилата туга.
Добитница је награде Бранко Ћопић Српске академије наука и уметности, и два пута награде Златни хит либер Редакције за културу РТС-а.
Њени романи били су у ужем избору за бројне значајне награде, два пута за НИН-ову, више пута за награду Женско перо, као и за награде Исидориним стазама, Мирослав Дерета и Стеван Сремац.
Проза јој је заступљена у неколико антологија и превођена на француски, енглески, бугарски, румунски и македонски језик.
Живи у Београду.