Tрибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Четвртак, 31. октобар 2024. у 19
Сто година Александра Тишме
Учествују:
Марко Чудић
Срђан Вучинић
Милан Вурдеља
Води: Дејан Симоновић
***
Пишем о малом свету зато што ми се чини да живим у малом свету и што ме то дира, копка. Друга је ствар ако су и људи мога света мали, то јесте ниски, ништавни. Не знам је ли тако. Ако јесте, онда сам и ја мали, ништаван писац, јер друкчије људе не могу да појмим. Но ако то нису мали, него само потиснути, поражени људи, ствар стоји друкчије. Немам никакве потребе да пишем о победницима; мислим да је свака победа лажна. Само је пораз истинит, јер је живот у крајњој консеквенцији увек пораз, уколико није од почетка до краја обмана. А мене обмане не придобијају.
Александар Тишма (Хоргош, 16. јануар 1924. – Нови Сад, 15. фебруар 2003)
Радио је као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини“ и у „Борби“ у Београду. Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“, најпре као секретар, а после и као уредник. У периоду од 1969. до 1973. био је уредник Летописа Матице српске. Дописни члан ВАНУ (Војвођанске академије наука) постао је 1979. године, а редовни 1984. За редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1991, а за потпредседника њеног огранка у Новом Саду 1992. године. Члан је Академије уметности у Берлину (Die Akademie der Künste in Berlin) од 2002. године. Његове њигe су преведене на мноштво језика.
Књижевна дела:
Поезија: Насељени свет, 1956; Крчма , 1961.
Збирке приповедака: Кривице, 1961, Насиље , 1965, Мртви угао, 1973, Повратак миру, 1977, Школа безбожништва, 1978, Хиљаду и друга ноћ – изабране приповетке, 1987, Искушења љубави – изабране приповетке, 1995.
Романи: За црном девојком, 1969, Књига о Бламу, 1972, Употреба човека, 1976, Бегунци, 1981, Вере и завере, 1983, Капо, 1987, Широка врата, 1988, Које волимо, 1990, Женарник, 2010.
Друго: Другде, 1969 – путописи, Пре мита, 1989 – есеји, Шта сам говорио, 1996 – интервјуи, Дневник: (1942-1951), 1991 – дневник, Sečaj se večkrat na Vali, 2000 – дневник.
Академска књига из Новог Сада објављује Целокупна дела Александра Тишме.
Награде:
Бранковa наградa, за књигу Насељени свет (1957), Октобарскa наградa Новог Сада (1966), Нолитовa наградa, за књигу Употреба човека (1977), Ниновa наградa за књигу Употреба човека (1977), Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године за књигу Употреба човека (1978), Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Повратак миру (1977), Награда „Карољ Сирмаи” (1977) за књигу Школа безбожништва, Андрићева награда за књигу Школа безбожништва (1979), Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине (1986), Седмојулска награда (1988), Награда „Јован Поповић” (1988), Награда Лајпцишког сајма за европско разумевање (1995), Аустријска државна награда за европску књижевност (1995), Награда за толеранцију (1996), Национални орден за заслуге (Француска, 1997), Награда Просветиног антиратног сајма књига, за романе Употреба човека и За црном девојком (1999), Фебруарска награда Града Новог Сада (2001), Награда „Лаза Костић” за књигу Најлепше приповетке (2002), Награда „Павле Марковић Адамов”, постхумно (2004).
Фондација „Александар Тишма” од 2019. додељује истоимену међународну књижевну награду.