Vladislav Petković Dis: Les ames engluties, traduit du serbe par dr Boris Lazić. – Novo Miloševo: Banatski kulturni centar, 2017.

Vladislav Petković Dis: Les ames engluties, traduit du serbe par dr Boris Lazić. – Novo Miloševo: Banatski kulturni centar, 2017. – 39 str; urednik Radovan Vlahović; www.banatskikulturnicentar.blogspot.com

Vladislav Petković Dis: Drowned Souls, selected by Dejan Matić, translated by dr Novica Petrović. – Beograd: Treći Trg, 2017. – 59 str; dvojezično: srpski i engleski; urednici Dejan Matić, Milan Dobričić; www.trecitrg.org.rs

vladislava_gordic_2017Недавно завршени 62. Међународни сајам књига у Београду дао нам је више хиљада наслова из свих области наше цивилизације. Међу тим књигама изашле су и две књиге превода песама на француски и енглески језик српског песника Владислава Петковића Disa (10. март 1880, Заблаће код Чачка – 16. мај 1917, Јонско море). Одмах треба рећи да преводилац на француски Борис Лазић (уједно је сачинио избор) и Дејан Матић (избор на енглеском) нису се договарали  око броја и наслова изабраних песама В. П. Диса. Лазићев превод и избор  садржи 18 песама, кратку биографску белешку о песнику и поговор у коме нас Лазић информише о својим изворима за поговор (Драгиша Витошевић, Миодраг Павловић, Новица Петковић, Светлана Велмар-Јанковић, Даница Оташевић). Ова чињеница је битна зато што је књига намењена француским читаоцима, евентуално студентима и професорима француског језика код нас.

За разлику од Лазића и његовог издавача (хајде да на географској карти Србије са свим својим областима, покрајинама и регионима нађемо Ново Милошево. Можда нам ту помогне придев банатски у имену издавача), Дејан Матић се одлучио за двојезично издање које садржи 14 песама у преводу нашег познатог англисте Новице Петровића.

Обе књиге су на част и преводиоцима и издавачима, допринос наше књижевности француској и енглеској поезији, односно, писцима и читаоцима, професорима и познаваоцима европске поезије 20. века. Навешћемо по две строфе на француском и енглеском језику Дисове песме Можда спава (можда се други савремени преводиоци не сложе око “решења” која су понудили професори, преводиоци и писци Борис Лазић (живи и ради у Ници, превео на француски књиге више савремених српских песника, Лучу микрокозму, Горски вијенац (докторска дисертација на француском, Сорбона) и Новица Петровић, професор на Филолошком факултету у Београду.

PEUT-ETRE ELLE DORT

Je ne me souviens ce matin d`un poème,
Poeme que j`écoutais en reve toute la nuit:
En vain ai-je essayé de l`entendre aujourd`hui,
Comme si tout mon bonheur dépendait de son thème.
Je ne me souviens plus ce matin d`un poème.

J`ignorais dans mon reve le pouvoir de l`éveil
Et que la terre a soif de soleil, d`aube, de lueur:
Qu`à l`aube s`éteint des astres la blanche ardeur;
Qu`au sein d`une morte nuit la lune trouve sommeil.
J`ignorais dans mon rêve le pouvoir de l`éveil.

PERHAPS SHE SLEEPS

This morning I forgot a song that I knew,
To which, in my dream, I passed the night away;
In vain have I tried to hear that song today:
It seemed to be all my happiness, `tis true,
This morning I forgot a song that I knew.

Dreaming, I knew not of the power of waking,
And that the earth needs morning, dawn and sunlight;
That stars lose their vhite apparel in daylight;
That the moon into the dead night was sinking.
Dreaming, I knew not of the power of waking.

admin_skd